Izvor: B92, 25.Avg.2010, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grade Koridor 10, a nema projekta
Beograd -- Srbija gradi autoput Beograd-Boljari, dok u Crnoj Gori mašine i ljudstvo na koridoru 11 zbog zastoja kreću na jesen.
"Kad završimo videće se da realizujemo radove, pa ćemo za ostatak autoputa lakše privući Svetsku banku i druge kreditore. Tako smo učinili i sa koridorom 10, jer bez međunarodnih kredita ovakve poslove ne možemo da isfinansiramo", kaže Milutin Mrkonjić.
Za "Južni krak" Srbija daje 1,8 milijardi evra
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Nije eksproprisano 10 odsto zemljišta
"Oko deset procenata zemlje nije još eksproprisano jer ima mnogo vlasnika, u toku su godišnji odmori i ljudi nisu tu. Radimo tamo gde je ovaj posao završen, građani su isplaćeni sa 100 evra po aru, uz dodatke za useve, nepokretnosti i drugo što su imali", kaže Jovica Zarkula.
O "Južnom kraku”, kako se još zove ovaj putni pravac, Mrkonjić je juče u Kotoru razgovarao sa crnogorskim zvaničnicima. Obavestio ih je, kaže, da je projekat u Srbiji potpuno definisan od Beograda do Čačka. Zapravo, da su urađena tri dela glavnog projekta za tu relaciju.
"Srbiju autoput košta 1,8 milijardi evra, a Crnoj Gori, iako je deonica kraća, ali je teren mnogo teži, treba 2,5 milijardi evra. Za deonicu od Uba do Lajkovca eksproprijacija je završena 90 odsto, ostatak će biti gotov za mesec dana, a urađeni su glavni projekat, dobijena potrebna dokumentacija, izabran domaći izvođač radova na međunarodnom tenderu. Odobreno je dve milijarde budžetskih dinara, što je trećina ukupne sume za ovu godinu, dok ostatak, prema ugovoru, daju preduzeća koja grade", dodaje Mrkonjić.
Ovo je, prema njegovim rečima, novi model finansiranja gradnje autoputa, rok za završetak radova je 17 meseci, a sve nadgleda Nadzorni odbor.
"Naravno da smo dali avans izvođačima radova, time smo ispoštovali ugovorne obaveze, a ko ne veruje da se zaista gradi autoput, neka dođe i uveri se da radnici i mehanizacija nisu besposleni. A, biću i ja danas tamo ", dodaje Mrkonjić.
Na teritoriji Beograda ovaj autoput počinje od surčinske obilaznice ka Obrenovcu, a nešto malo uzvodno od baričke fabrike prelazi Savu, ide do ušća Kolubare...
Jovica Zarkula, državni sekretar koji je u Mrkonjićevom timu zadužen za koordinaciju projekta koridor 11, ističe da će se, kasnije, dodati krak do Vršca i rumunske granice ka Temišvaru.
"To je idejno rešenje za koje su zainteresovani Italija, Crna Gora, Srbija i Rumunija. Autoput prati pravac barske pruge, ali ne kao apsolutna paralela jer ima delova gde mora biti dosta udaljen od nje. U toku je, shodno odluci Vlade, formiranje preduzeća "Koridori Srbije”, to je sadašnje preduzeće "Koridor 10”, a kao zasebno ostaje JP "Putevi Srbije”", navodi Zarkula.
Prethodna vlast odgovorna za nedostatak glavnog projekta
Na glavnom projektu i idejnim rešenjima za strateški bitan srpsko-crnogorski autoput radi se od 2000. godine. Nije samo nedostatak novca razlog zašto se rad otegao "kao gladna godina”.
Verica Kalanović, ministarka za NIP, kaže da na pitanje zašto glavni projekat ni za deceniju nije urađen moraju da odgovore "oni koji su u prethodnom periodu pravili planove i za koje koridor 11 nije bio prioritet”.
"U ovom trenutku Srbija nema veće prioritete u saobraćajnoj infrastrukturi od koridora 10 i 11. Zato sam ove godine sedam milijardi dinara, od 15,5 milijardi dinara koliki je budžet NIP, izdvojila za ova dva projekta. Koridor 11 se sastoji od velikog broja pojedinačnih deonica, bili bismo u velikom zaostatku da dve godine čekamo izradu glavnog projekta za celu trasu. Nije tačno da za deo od Uba do Lajkovca nema glavnog projekta. Naprotiv, za ovu deonicu postoji kompletna tehnička podloga na čelu sa glavnim projektom, eksproprijacija je pri samom kraju, a u santimetar je definisano gde put treba da prođe, pa je avans dat da bi radovi počeli", naglašava Kalanovićeva.
Ona ističe da se taj deo autoputa gradi sasvim legalno.
"Nije uobičajeno da se krene u realizaciju bez rešenih imovinsko-pravnih odnosa, ali moramo imati u vidu kompleksnost celog projekta, a ako je napravljen takav dinamički plan da se uporedo sprovedu pripremni radovi na terenu i ostatak eksproprijacije, to nipošto ne može biti problem. Sigurna sam da je namera ministra Mrkonjića bila da ubrza realizaciju", navodi Kalanovićeva.
Izgradnja petlje u Nepričavi
Izvođači radova na prvoj deonici uvedeni su u posao, startovao je nadzor. Teku pripreme za gradnju petlje u Nepričavi. Na desnoj strani započeta je gradnja autoputa. Na trećem mestu se gradi nadvožnjak za lokalne puteve. Krajem iduće nedelje posao kreće i sa strane Uba, gde će nići 12 mostova, nadvožnjaka i drugih manjih objekata, nabrajaju u Ministarstvu infrastrukture.
Ministarka, međutim, ukazuje da se još jednom pokazalo da Srbija mora da pokaže "daleko veću spremnost” da projekte realizuje striktno po proceduralnim pravilima.
"To znači da se u realizaciju projekta kreće tek kad je završena sva "papirologija”, i to u apsolutno transparentnim postupcima. Kao ministar za NIP nameravam da u sve projekte uvedem taj red. Na nivou manjih projekata koje realizuje NIP već danas se poštuje ovo o čemu govorim. Moja poenta je da je ministar Mrkonjić imao dobru nameru, išao je nešto brže u realizaciju nego što teče eksproprijacija, ali svi, a ne samo on, moraju da se naviknu da projekte realizuju po tačno utvrđenim koracima", dodaje ministarka.
Njeno ministarstvo je izdvojilo dve milijarde dinara za ovu deonicu, ali upravo traži način da obezbedi sredstva za deo od Beograda do Ljiga. U tom sklopu je nedavno potpisan memorandum sa turskim "Kolinom”. Kalanovićeva kaže da je pre dva dana sa predstavnicima "Kolina” dogovorila da u septembru bude definisan, istovremeno, finansijski i komercijalni ugovor, o čijoj vrednosti ne želi sada da govori.
