Izvor: Glas javnosti, 05.Okt.2008, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godo se zove „Fijat“

Do 2011. godine mora da se završi autoput Kragujevac-Lapovo, u potpunosti rekonstruiše železnička pruga na istoj relaciji, da se u lokalnoj upravi instalira elektronski kol centar, i Kragujevac prekrije bežičnim internetom. Investicija od najmanje 1,2 milijarde mnogo je i za Pariz, a kamoli za grad kakav je Kragujevac - kaže ushićeno Nebojša Zdravković, zamenik gradonačelnika Kragujevca o „posledicama“ ugovora potpisanog sa „Fijatom“.

Ugovor sa italijanskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kompanijom najznačajniji je u ekonomskom smislu u istoriji Kragujevca i može da se poredi samo sa onim potpisanim pre 55 godina, u prisustvu državnog vrha i Đanija Anjelija, tadašnjeg vlasnika „Fijata“. Prvi dani posle potpisivanja ugovora sa „Fijatom“ u gradu na Lepenici protiču prilično mirno. Nevericu da će ugovor biti uopšte potpisan zamenilo je iščekivanje šta će biti sa radnicima, ko će iz Italije doći „da zavodi red“, kada će krenuti „bolja vremena“.

- Veliki posao mi smo već počeli. Autoput prema Batočini u dužini od 4,6 kilometara počeo je da se radi, i ako vreme dozvoli biće završen do kraja godine. Preostaje još petnaestak kilometara kroz Batočinu i Lapovo do Koridora 10. Nema blokade radova, i sa meštanima Cvetojevca nema problema. Tu su samo dva-tri meštanina pokušala da dobiju veću cenu za otkup zemljišta, ali i njima je u interesu da autoput prođe - kaže Zdravković.

Direkcija za urbanizam već je dobila nalog da projektuje severnu obilaznicu. Sa radovima će da se krene u februaru ili martu iduće godine. Obilaznica je duga 17 kilometara, a sredstva u iznosu od 2,3 milijarde dinara obezbediće Vlada Srbije i delom lokalna uprava.

- Ogromna investicija očekuje nas i u rekonstrukciji železničke pruge Kragujevac-Lapovo. Pruga kroz grad mora da se izmesti, rekonstruiše pruga kroz „Zastavu“. CIP je još 1983. godine uradio idejni projekat, samo projektovanje trajaće godinu dana, a investicija će da košta oko sto miliona evra - kaže Zdravković.

Cena zemljišta u Kragujevcu već je dostigla cifru od 40.000 evra po aru. Za svoj deo kolača zainteresovane su i građevinske firme iz inostranstva. Prošle nedelje u delegaciji regije Pordenone bilo je sedam firmi iz građevinskog i dve iz metalskog kompleksa.

ĐOKOVIĆ, DIVAC...

Za samo tri godine, od grada koji je zajedno sa Vranjem i Borom proglašen devastiranim, Kragujevac „juri“ da postane investicioni i centar metalske industrije cele Jugoistočne Evrope.

- Najveći trgovinski lanci već su stigli u Kragujevac. „Metro“ i „Merkator“ su već izgrađeni, Vlade Divac iduće godine počinje da gradi stambeno-poslovni centar. Sportsko-rekreativni centar porodica Đoković, takođe, počinje da gradi iduće godine. Jedna od najvećih svetskih softverskih kompanija uskoro treba da stigne. Pregovori su u toku i neka to ostane zasada poslovna tajna - kaže Zdravković.

Uređenje Kormanskog polja koštaće oko 20 miliona evra. „Iveko“ je tu planirao potpuno novu fabriku autobusa sa proizvodnjom od 2.200 vozila godišnje. Potpisan je i memorandum sa jednim od najvećih „Fijatovih“ kooperanata, „Manjeti Moreli“.

- Prošle godine ova kompanija, koja zapošljava 28.000 radnika, ostvarila je obrt od pet milijardi evra. To je respektabilno i u svetskim okvirima - kaže Zdravković.

Mešovita firma „Fijat Srbija“, „Ivekova“ fabrika autobusa i fabrika koju planira da otvori „Manjeti Moreli“ zaposliće najmanje 4.750 radnika.

- Imamo finalistu u proizvodnji koji će sigurno privući veliki broj kooperanata. U Torinu i okolini radi oko 17.000 malih firmi koje zapošljavaju od pet do 25 radnika - kaže Zdravković.

U Kragujevcu će 2010. godine početi proizvodnja potpuno novog modela automobila A klase, i tada će da krene proizvodnja 200.000 automobila godišnje. Početkom 2011. godine, počinje proizvodnja 100.000 automobila B klase.

- Mi možemo da imamo problem da za tri četiri godine nemamo dovoljan broj kvalifikovane radne snage na evidenciji za zapošljavanje. Naš je globalni problem da obrazovni sistem prilagodimo potrebama privrede. Lokalna samouprava će na tom polju da koordinira sa Nacionalnom službom zapošljavanja, srednjim školama u Kragujevcu, Mašinskim fakultetom. Nije sporna dobra volja, ali je veliki posao sve to povezati - kaže Zdravković.

Koliko će još postojati Grupa „Zastava vozila“ zavisiće od države i „Fijata“. Za petnaestak dana formira se mešovito društvo u kome „Fijat“ ima 67 odsto vlasništva. Izvesno je međutim, da domaća kooperativa nije iskoristila šansu i poziv koji im je upućen kada se krenulo sa projektom „zastava 10“.

- „Zastava auto“ više neće postojati, već će raditi u okviru „Fijat Srbija“. Proizvodnja „zastava 10“, odnosno „fijat punto“, biće nastavljena pod starim imenom. Koliko dugo zavisiće od „Fijata“ i zahteva tržišta. Od prošle godine proizvedeno je 4.300 vozila, odnosno onoliko koliko tržište može da prihvati, a za 2009. godinu planirana je proizvodnja od 10.000 automobila. U samoj firmi „Zastava auto“ zaposleno je 29 radnika, a na montaži „desetke“ angažovano je oko 430 radnika. Mi nismo naše kooperante uspeli da animiramo za proizvodnju delova, ali je to pre svega uslovljeno količinama koje su se do sada radile. Da se radilo u veličinama od 100.000 verujem da bi ih bilo dosta. Drugi je problem ekonomska moć domaće kooperacije i mogućnost investiranja u sopstveni razvoj koje nisu imali - kaže Zoran Bogdanović, direktor preduzeća „Zastava auto“ koje je pre dve godine počelo sa realizacijom projekta proizvodnje „desetke“ u Kragujevcu. Direktor „Fijata“ Serđo Markione je zadovoljno trljao ruke kad je video liniju „desetke“ sopstvenim očima.

Od 3.800 radnika zaposlenih u fabrici automobila, 530 je sa fakultetom, tri stotine ima višu stručnu spremu, 519 srednju, tri su doktori nauka, a 20 je magistara. U fabrici je i 940 kvalifikovanih radnika, 587 VKV, 815 kvalifikovanih, a ostalo su NK radnici.

Prema oceni generalnog direktora Zorana Radojevića prednost „Zastave“ jeste što je za sve ove godine očuvala radnu snagu sposobnu da se prilagodi novim tehnologijama i zahtevima „Fijata“.

- Poznato je da su „jugo“, „kec“ i „florida“ automobili koje je vreme pregazilo u sferi dizajna i primenjene tehnologije ali radnici koji su radili na domaćem programu vrlo brzo će se osposobiti i za nove tehnologije i rad na novim modelima. Nama je na prvom mestu zapošljavanje, pre svega zbog golgote koju su radnici kroz razne socijalne programe, otpuštanja, otpremnine, preživljavali sve ove godine - kaže Radojević.

Bago ovim ljudima, zive kompletno van sveta. Da je to njihova investicija hvatali bi se za glavu da li ce po tekucim kamatama moci da budu rentabilni, ko ce biti kupci automobila jer se predvidja da ce depoziti na te kredite ici i do 50%. Kako je lako baratati tudjim parama. Izgrtadice se ovaj put, onaj put, zeleznica ... naravno sve iz budzeta koji je vec u ogromnom deficitu.
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Glas javnosti...

Poslovni magazin: Interes kompanija za kupovinu mašina iz Zastave