Izvor: Glas javnosti, 08.Nov.2009, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geostrateška bitka koridorima
Srbija se nalazi pred velikim izazovom. Preostalo joj je još nepunih 12 meseci da završi svoj deo Koridora 10, međunarodnog autoputa koji je najkraća veza između zapadne Evrope i Bliskog istoka. Izazov je utoliko veći što Srbiji preti opasnost da, ukoliko ne završi radove pre konkurencije, odnosno suseda koji grade tri od deset transevropskih pravaca, Koridora 4, 5c i 8, tranzitno bude potpuno zaobiđena, iako zauzima centralnu poziciju u jugoistočnoj Evropi.
Geografska prednost >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Srbije i činjenica da se na njenom tlu seku evropski koridori koji spajaju istok sa zapadom i sever sa jugom ne sme biti razlog za nadu da nećemo postati tranzitno „slepo crevo“. Setimo se da je posle ulaska Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju, koje ubrzano rade na završetku Koridora 4, broj tranzitnih vozila kroz Srbiju znatno smanjen. Ne samo zbog naših loših puteva. Vozačima koji iz Turske idu na Zapad, ili obrnuto, isplativije je da koriste Koridor 4 i pređu 300 kilometara više nego kada bi putovali kroz Srbiju. Ali, na toj trasi imaju samo jedan granični prelaz - na ulazu, odnosno izlazu iz Bugarske. I manje zadržavanja.
„Poruka“ Prištine i Tirane
Kada je na konferenciji u Helsinkiju 1997. godine Srbija dobila Koridor 10, glavnu vezu severozapadne Evrope s južnom i jugoistočnom, očekivalo se da 300 kilometara puteva kroz našu zemlju bude brzo izgrađeno. Rat je prekinuo radove, ali ni posle decenije od bombardovanja Koridor 10 nije završen, iako je to jedan od prioriteta. Bez završetka Koridora 10 Srbija ne bi iskoristila svoj potencijal za razvoj, zapošljavanje, strana ulaganja i otvaranje novih radnih mesta, na šta je više puta upozorio i predsednik Boris Tadić.
Poslednja „opomena“ Srbiji da se radovi na trasi Koridora 10 moraju ubrzati stigla je iz Prištine i Tirane, 31. maja ove godine, posle probijanja tunela dugog 5,5 kilometara na putu Morina - Kuks, odnosno Drač - Kuks - Priština, kojim će putovanje između ova dva grada biti skraćeno za šest sati.
Posle završetka autoputa Priština - Drač, sredinom iduće godine, pristupiće se i izgradnji električnog voda dugog 238 kilometara jačine 400 kilovolta. Sledi naftovod, a na Kosovu i Metohiji, na trasi puta već se grade industrijske zone, poput one u Glogovcu, i tržni centri.
Ubrzana gradnja saobraćajnica na Kosovu, kao i u Albaniji, morala bi da podstakne Beograd da što pre završi naš deo Koridora 10. Jer, Koridor 8 može da nas pretekne. Ova saobraćajnica će 2020. godine, kada bude završena, preko Tirane, Skoplja i Sofije povezati albanske luke Drač i Valona i italijanske Bari i Brindizi sa crnomorskim lukama Burgasom i Varnom. Preko bugarskih luka ovaj koridor će povezati Evropu sa srednjom Azijom i Kavkazom.
Međutim, dok je u Bugarskoj i Makedoniji vrlo malo urađeno u odnosu na planirano, u Albaniji su ozbiljno prionuli na posao, videvši u Koridoru 8 strateški prioritet. Zahvaljujući Koridoru 8 i oko 760 kilometara savremenih autoputeva prema susednim zemljama koji će biti završeni sredinom iduće godine, Albanija će postati strateški partner i ekonomski i tranzitno značajna zemlja na zapadnom Balkanu i u regionu jugoistočne Evrope. Ovo će vlastima u Tirani pomoći da reše brojne socijalne probleme, prevaziđu siromaštvo i od izolovane zemlje Envera Hodže naprave državu širom otvorenih vrata.
Centralna pozicija Kosova
Interes u ovome, iako nisu planirane, videle su i samozvane vlasti u Prištini i pristupile izgradnji modernih saobraćajnica koje će povezati Kosovo s Albanijom i Makedonijom. Put Peć - Klina - Priština i obilaznica oko Prištine preko Kosova Polja s četiri trake grade se ubrzanim tempom. Time će biti presečene veze Srba koji žive u enklavama centralnog Kosova koje su sada međusobno povezane sporednim putevima. Ali, ovo je samo jedan segment problema i tiče se pojedinaca. Drugi je dalekosežniji po državu Srbiju i njen strateški značaj. Iako nije direktno na Koridoru 8, autoput Priština - Drač, kao jedan njegov krak, predstavlja značajnu trgovačku vezu između balkanskih zemalja i centralne Evrope. Time će Kosovo postati geopolitički centar.
Na ovo ukazuje i Nenad Ilić, analitičar u grupi za Kosovo i predsednik Nacionalno liberalne mreže. Ilić upozorava na geostrateške planove Prištine i ostvarenje geopolitičkih veza sa Albanijom.
Značaj luka Drač i Bar
Kosovo je posle jednostranog proglašenja nezavisnosti dobilo od Tirane dozvolu da koristi luku Drač. Tako je ova međunarodno nepriznata država dobila i izlaz na more. Za ovu luku veoma je zainteresovana i Hrvatska, čiji građevinci su angažovani na radovima.
- U 19. veku Srbija je imala u Solunu slobodnu trgovinsku zonu. U drugoj polovini 20, posle izgradnje pruge Beograd - Bar, Solun je izgubio na značaju. Kupovina luke Bar bila bi značajna za Srbiju - primećuje Vasić, ali i dodaje da će luka Drač postati glavna regionalna pomorska kompanija.
Očekuje se da barska luka iduće godine, kada bude pušten u saobraćaj savremeni autoput luka Drač - Priština, zabeleži znatan pad poslovanja. Ali, i za luku Bar ima nade kada bude završen Jadransko-jonski put, koji će ići obalama dva mora, od grčke luke Kalamate do Kopra u Sloveniji, koji je već autoputem povezan sa Trstom.
„Plan Klinton“
Iako je Koridor 8 evropski projekat, Amerika je u ovome videla svoj interes i odmah ponudila 30 miliona dolara od, prema prvim procenama, neophodnih milijardu. Američka firma AMBO finansirala je studiju izvodljivosti u vezi sa naftovodom i gasovodom koji povezuju bugarski grad Burgas i luku Valona u Albaniji. Ovaj koridor je čak nazvan i „plan Klinton“.
- Koridor 8 ima geostrateški, evroatlantski, infrastrukturni značaj i za južno krilo NATO. Američka vojna baza „Bondstil“ nalazi se između Zrmanjske glave, Crnoljeva i vododelnice tri morska sliva - Jadranskog, Crnomorskog i Egejskog. Amerika odatle može da kontroliše tri mora, Koridor 10 i centralnu Moravsko-vardarsku udolinu, odnosno „Preševsku dolinu“ - kaže Ilić.
Srbija, prema rečima našeg sagovornika, što pre mora da kupi luku Bar i završi put do Crne Gore.
- Ali, u interesu je kosovskih Albanaca da se s ovim odugovlači i da Srbija i Crna Gora budu u svađi kako bi se oslabile pozicije Beograda. Za to vreme luka Drač, u kojoj se ubrzano izvode radovi, potisnula bi u drugi plan barsku luku - upozorava Ilić.
Ipak, nije sve tako crno kao što izgleda. Ilić kaže da se slamka spasa vidi u interesu Italije i Turske za Srbiju.
- Postoji regionalni interes Italije, jer je Srbija važna tačka na koridoru južnog toka. Prošle godine je izvoz robe iz Italije u Rusiju skočio za 60 odsto, a Rim svoj put do Moskve vidi preko Srbije. Tu je i veza sa Grčkom. S druge strane, postoji interes Turske da gradi puteve u Sandžaku i izgradi autoput do Bara. Turcima je bitan južni tok, a on zaobilazi Albaniju, pa je to spas za Srbiju - zaključuje Ilić.
Preplitanje interesa
Koliko je Koridor 8 značajan Evropi možda najbolje pokazuje Sporazum o investicijskom planu koji je 18. septembra 2003. godine potpisan u italijanskom gradu Bari između zemalja učesnica u ovom projektu i Evropske investicione banke o kreditu s rokom otplate od 35 godina.
Interes od ovog koridora imaju i Turska, Makedonija i Bugarska. Turska će imati bolju vezu s Jadranskim morem, i manje problema s Grčkom, kao i Makedonija, dok bi Bugarska lakše trgovala sa Zapadom. Gde je tu Srbija, na čije turiste Albanija sa svojim prelepim čistim plažama na Jadranskom i Jonskom moru, brojnim prirodnim lepotama i kulturno-istorijskim spomenicima računa?
Ekonomski analitičar Nenad Vasić ističe da Srbija ima velike šanse ako na vreme završi radove na Koridoru 10.
- Značaj Koridora 10 je utoliko veći kada se uzme u obzir da se jedan njegov krak, idući preko Merdara i Niša ukršta u mrežu panevropskih koridora. Preko Koridora 10 Srbija će se preko Zagreba, LJubljane i Beča povezati sa Salcburgom, dok dolinom Morave i Vardara jedan krak vodi ka Sredozemlju, a drugi ka Crnom moru. Ukoliko kupimo luku Bar, imaćemo ne samo izlaz na more, već ćemo se naći i na Jadransko-jonskom koridoru - kaže Vasić i dodaje da je Srbija u prednosti nad susedima jer joj je prilikom podele koridora pripala „žila kucavica“, a od šest panevropskih putnih pravaca na Balkanu direktno je uključena u dva.
Ali, tu prednost treba i iskoristiti. Ostalo je malo vremena za okončanje radova na Koridoru 10 koji mnogi nazivaju „žilom kucavicom“ panevropskih koridora. Srbija mora ozbiljno da uđe u ovu geostratešku bitku kako ne bi izgubila pozicije stečene pre svega geografskim položajem koji joj daje centralno mesto. Međutim, i ona ima svoju slabu tačku - Kosovo i Metohiju koji praktično preseca Koridor 10. I, nimalo slučajno, upravo na tom prostoru je izbila kriza. Kao i kasnije u „Preševskoj dolini“.
Izgradnja saobracajnih koridora nije takmicenje u brzini gradnje. Saobracajni koridori se grade da traju godinama i stolecima. Teorija da ako nismo prvi "sve ode na drugu stranu za sva vremena" je do kraja spekulativna, provokativna i kontraproduktivna. Ako budemo i drugi pa i treci u kompletiranju saobracajnih pravaca izgubicemo potencijalne korisnike za jednu ili dve godine. Nikom nije odredjeno da ako koristi koridor IV sledece godine to mora da radi do kraja svog zivota. Ako smo zaista najbolji i imamo najkraci koridor, eto nama novih korisnika i ostace "nasi" u preostalih 100 godina sve dok ne amorizujemo ono sto je izgradjeno.
Imamo dobre strucnjake,sve eksperti za "ispiranje"mozga!U Srbiji nisu zavrseni glavni putevi koridor 10 te obilaznica kod Beograda,ovi stucnjaci "preporucuju"da Srbija sto pre kupi propalu crnogorsku luku Bar i pravi puteve crnogorcima!dali stavrno ovi misle ozbiljno!
.jpg)
