Izvor: Politika, 27.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država nije dužna da vrati garanciju
Ugovor o koncesiji sa „Alpinom-Por" ponovo je u žiži interesovanja javnosti posle zahteva tog austrijskog konzorcijuma da im, povodom odluke o odustajanju od koncesionog ugovora za izgradnju autoputa Horgoš–Požega, budu vraćene bankarske garancije i nadoknađeni troškovi pripreme za realizaciju ugovora.
Vlada Srbije, prema saznanjima Tanjuga, ovih dana neće da se bavi tim pitanjem, a stručnjaci ukazuju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << država nije obavezna da vrati bankarske garancije.
Pošto konzorcijum „Alpina-Por" nije ispoštovao ugovor o izgradnji autoputa Horgoš–Požega niti njime predviđene rokove, u skladu sa tim ugovor treba da bude raskinut bez obaveze vraćanja garancije u iznosu od deset miliona evra bivšem koncesionaru, u više navrata ocenili su ekonomski stručnjaci.
Predstavnici vlasti, s druge strane, naglašavaju da bi vraćanje garancije mnogo manje koštalo Srbiju nego pokretanje sudskih postupaka i arbitraža pred međunarodnim sudovima, kao i čekanje da se taj spor okonča.
Država Srbija sporazumno je pre nekoliko meseci raskinula ugovor o koncesiji sa konzorcijumom „Alpina-Por" za izgradnju autoputa Horgoš–Požega.
Stručnjaci navode da u principu, sporazumni raskidi podrazumevaju međusobno oslobađanje od svih preuzetih obaveza, pa i onih po izdatim bankarskim garancijama i podsećaju da su, prema Oglasu o javnom tenderu, učesnici bili dužni da dostave bankarsku garanciju u iznosu od 40 miliona evra na ime samog učešća.
Po uslovima tendera, koncesionar je bio dužan da dostavi garanciju za obezbeđenje sredstava, odnosno 10 odsto od predračunske vrednosti investicije, rekao je ranije za Tanjug ekonomista Dragan Kostić.
Tu su još garancija za dobro izvršenje posla (10 odsto od PVI), garancija na ime odgovornosti (pet odsto od PVI) i garantni depozit, pri čemu predračunska vrednost investicije iznosi preko milijardu evra, napominje on.
Kostić smatra da ako smo kao država u pravu i ako je koncesionar postavio dodatne uslove da bi ušao u posao „onda niko nema pravo i osnova da se odrekne novca od garancija".
Savetnik za strana ulaganja Mahmut Bušatlija podseća da je problem sa bankarskim garancijama lako mogao da se izbegne da je na vreme država kao garanciju tražila ogromnu sumu novca. „Koliko znam, predviđena je garancija na oko 170 miliona evra, a od toga je dobijeno samo 10 miliona evra", navodi Bušatlija i dodaje da je „država u rukama imala propisnu garanciju na sto miliona ili preko sto miliona evra, onda je ona mogla da diktira sve počev od toga na koji način će se raditi i na koji način će se razići ugovorne strane".
Prema njegovim rečima, sve što se radilo oko koncesije od samog početka pa sve do sada, organi gonjenja trebalo bi detaljno da ispitaju jer i pored očiglednog kršenja ugovornih obaveza od strane koncesionara nije odlučeno da se Ugovor raskine i traži naplata svih bankarskih garancija. „Činjenica da nikad nije prikazan ceo Ugovor sa obrazloženjem da je to tajna, a normalno je da ne sme da bude tajni u javnim radovima. U oblasti snabdevanja vojske ili policije oružjem, normalno je da ima takvih tajni, ali ne možete u javnim radovima imati tajne delove ugovora", rekao je on.
Prema njegovim rečima, druga kontroverza koja je vrlo ozbiljna i kojom javnost treba da se „pozabavi” jeste moguće uključivanje i Komisije za javne nabavke u ceo proces, odnosno traženje njenog mišljenja da li da se „Alpini" ustupi da gradi deo te deonice. „Tender za koncesionara ne može se nikakvim automatizmom pretvoriti u tender za izvođače radova. Koncesionar i izvođač radova nemaju ništa zajedničko. Prema tome, to se ne može nikakvim automatizmom prebaciti, i ako to komisija za Javne nabavke uradi ona će prekršiti ne samo sve zakonske norme, već i norme koje u normalnom tržišnom društvu moraju da se poštuju", ocenio je Bušatlija.
Podsetimo, kada je reč o bankarskim garancijama prethodno je bilo ugovoreno dostavljanje tri vrste bankarskih garancija, među kojima su i garancije da je obezbeđeno finansiranje projekta izgradnje, kao i garancija o dobrom izvršenju posla, tako da je garancijama trebalo pokriti polovinu ukupne investicije vredne 1,1 milijardu evra.
Međutim, u ugovoru koji je stavljen na sajt Vlade stoji da je prva garancija smanjena na deset miliona evra, umesto da bude deset odsto od ukupne vrednosti posla.
Smanjena je takođe i druga garancija na izvršenje određenog dela posla, ali nikad nije objavljeno na koji deo posla se ta garancija odnosila.
Nacionalni savet za infrastrukturu odlučio je 15. jula da Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega sa konzorcijumom „Alpina-Por" ne stupi na snagu.
Taj savet je saopštio da dodatni uslovi koncesionara bitno menjaju osnovni ugovor, čime se suštinski trošak prenosi sa koncesionara na državu Srbiju, i da ti zahtevi nisu u interesu Srbije i njenih građana, pa nema osnova da taj ugovor stupi na snagu.
Koncesionar „Alpina-Por" tražio je, između ostalog, dodatne garancije od države Srbije za frekvenciju saobraćaja u vrednosti većoj od 200 miliona evra, produžetak roka za izgradnju autoputa Horgoš–Požega za četiri godine, kao i produžetak koncesije sa 25 na 30 godina.
Tanjug
[objavljeno: 27/10/2008]
