Izvor: Politika, 19.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Do Požege s – presedanjem

Izgradnja deonice od Horgoša do Novog Sada počinje u prvoj polovini septembra „bilo u dogovoru sa ’Alpinom’ ili će je finansirati Vlada Srbije”, rekao je Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu

Sudbina koncesije za izgradnju autoputa Horgoš – Požega trebalo bi konačno da bude razrešena do 30. avgusta, mada se već uveliko spekuliše da će konzorcijum „Alpina-Por” ipak pristati na sporazumni raskid ugovora. Zauzvrat bi, navodno, trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da budu angažovani kao izvođači radova na deonici Horgoš – Novi Sad, čija bi izgradnja trebalo da počne u prvoj polovini septembra, bez obzira na to ko će je finansirati.

Koncesionar će, kako nam je juče rečeno u beogradskom sedištu „Pora”, početkom naredne sedmice odgovoriti na vladinu ponudu. Do tada se neće oglašavati u javnosti jer red je, kažu, da najpre obaveste onoga sa kim su potpisali ugovor.

U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja bili su malo rečitiji. Razgovori, kažu, idu u pozitivnom smeru i nadaju se da će ugovor biti sporazumno raskinut na obostrano zadovoljstvo. Prema mišljenju nadležnih u ovom ministarstvu, drugog izlaza nema s obzirom na to da koncesionar nije mogao da zatvori finansijsku konstrukciju.

Ugovor o davanju koncesije obelodanjen je 30. marta 2007. i tada je saopšteno da ceo posao vredi oko 1,5 milijardi evra, da je rok za izgradnju puta pet godina, a da koncesija traje 25 godina. Ovim ugovorom je precizirano da koncesionar sagradi levu traku autoputa Horgoš – Novi Sad (108 kilometara), da održava 68 kilometara puta od vojvođanske prestonice do Beograda, kao i da projektuje i izgradi 148 kilometara autoputa od srpske prestonice do Požege.

Po ugovoru, do 31. marta trebalo je da država završi eksproprijaciju zemljišta, a koncesionar zatvori finansijsku konstrukciju. Početkom marta, mesec dana pre ugovorenog termina započinjanja radova, obelodanjeno je da „Dojče banka", zbog nestabilne političke situacije u Srbiji i hipotekarne krize na tržištu novca, namerava da izađe iz tog projekta.

Ova koncesija bila je potom predmet oštrog razilaženja unutar vlade Vojislava Koštunice, jer su koncesionar i nemačka banka tražili dodatni rok za zatvaranje finansijske konstrukcije i usaglašavanje ugovora sa njihovim pravilima poslovanja, što su i dobili. U junu je, potom, usledila lista zahteva, koje ova vlada nije bila spremna da prihvati.

Ukoliko Austrijanci ne prihvate sporazumni raskid ugovora, usledila bi međunarodna arbitraža, što je za Srbiju najgora moguća varijanta.Izgradnja autoputa bi, pre svega, bila odložena do okončanja tog procesa, što je minimum godinu ili dve, a naša država bi izgubila i pravo da povuče garanciju od deset miliona evra.

Da će ovakav scenario najverovatnije biti izbegnut svedoči najava Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, da će radovi na levoj traci autoputa Horgoš – Novi Sad startovati početkom septembra „bilo u dogovoru sa ’Alpinom’ ili tako što će ih finansirati Vlada Srbije”.

Rok za početak radova, kažu u Ministarstvu ekonomije, jeste realan, jer je na tih 108 kilometara završena eksproprijacija zemljišta, projekti su spremni, a novca u budžetu ima. Ta ravničarska deonica, inače, najjednostavnija za gradnju košta oko 200 miliona evra ili, u proseku, oko dva miliona evra po kilometru, a u državnoj kasi leži neutrošenih 250 miliona evra namenjenih za infrastrukturu.

Nastavak ovog autoputa, od Beograda prema Požegi, koji bi prema nekim proračunima koštao od tri do pet i više miliona evra po kilometru trenutno je potisnut u drugi plan.

Prioritet vlade Mirka Cvetkovića jeste završetak međunarodnog Koridora 10, koji će koštati oko 1,7 milijardi evra. Idealno bi bilo da nedostajućih 300 kilometara autostrade bude kompletirano za dve, eventualno tri godine, da bismo pretekli Rumune i Bugare, koji grabe ka završetku konkurentskog Koridora 4.

Posle lošeg iskustva sa koncesijom i po ugledu na susednu Hrvatsku, nova vlada je odlučila da se zaduži u inostranstvu i da sopstvenim novcem finansira završetak transevropskog koridora. Ovogodišnji radovi na tom putnom pravcu mogu da se finansiraju iz postojećih neutrošenih privatizacionih prihoda.

Već narednog meseca, kažu u Ministarstvu ekonomije, počinju razgovori sa Svetskom bankom, a jedan od potencijalnih zajmodavaca je i Evropska investiciona banka.

–Srbija nije previše zadužena zemlja, tek trećinu BDP, pa smo u situaciji da servisiramo sve potrebne kredite za završetak svih saobraćajnica na Koridoru 10 – rekao je prekjuče premijer Mirko Cvetković prilikom obilaska radova na obilaznici oko Beograda.

Dakle, na severnom kraku koridora u navedenom roku treba završiti levu traku autoputa Horgoš – Novi Sad i obilaznicu oko Beograda. Novac za deonicu Ostružnica– Ibarska magistrala obezbeđen je iz NIP-a, republičkog i gradskog budžeta. Ali, preostaje da se uradi i deo od Batajnice do Dobanovaca, za koji je potpisan ugovor o kreditu u iznosu od 115 miliona evra. Čeka se ratifikacija u parlamentu. Ostalo je da se izgradi i „parče” od Ibarske magistrale do Bubanj Potoka. Ono košta oko oko 200 miliona evra. Najviše novca biće utrošeno na južne deonice koridora, na kojima su gradilišta već oživela. Za izgradnju 98 kilometara od Leskovca do makedonske granice potrebno je 600 miliona evra. Grci su spremili 100 miliona evra iz Helenik plana, 150 miliona treba da uloži Srbija, dok će ostatak novca biti namaknut iz kredita evropskih banaka. Isto toliko novca treba obezbediti i za 83 kilometra autoputa od Niša do Dimitrovgrada.

Marijana Avakumović

-----------------------------------------------------------------

Vlast i opozicija „ratuju”, putevi i mostovi čekaju

Poslanici Narodne skupštine Srbije mogli bi u septembru, ukoliko vlast i opozicija pronađu rešenje za problem koji je blokirao rad parlamenta, da „odblokiraju” 102,8 miliona evra namenjenih rekonstrukciji puteva i mostova. Tačno ovoliko novca sadržano je u tri međunarodna „kreditna sporazuma” koje skupština mora da ratifikuje da bi on mogao da bude dostupan onima kojima je namenjen.

Na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije, koja je prekinuta 21. jula, između ostalih, bili su i predlozi zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu („Dodatno finansiranje projekta rekonstrukcije saobraćaja”) između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Srbije i Evropske investicione banke Rehabilitacija puteva i mostova B-2 i o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Srbije i Evropske investicione banke „Sanacija mosta ’Gazela’”. Svi pomenuti sporazumi potpisani su u vreme vlade Vojislava Koštunice, a parlamentu su na ratifikaciju dostavljeni u decembru prošle, odnosno januaru ove godine, ali se o njima nikada nije raspravljalo. Oni su bili uvršćeni u dnevni red sednice skupštine 5. marta ove godine, ali je Oliver Dulić, tadašnji predsednik parlamenta, sednicu prekinuo, praktično i pre nego što je ona počela, da bi potom Skupština Srbije bila raspuštena, pa su zakoni ostali da sačekaju novi skupštinski saziv.

Odmah pošto je formirana, nova vlada je, po uobičajenoj praksi, povukla iz skupštinske procedure sve zakone, uključujući i ove o potvrđivanju „kreditnih sporazuma”, da bi ih u parlament vratila 10. jula na usvajanje po hitnom postupku. O njima se, međutim, zbog spora vlasti i opozicije o redosledu dostavljanja vladine i opozicione rezolucije o Kosmetu, nije raspravljalo, ako se izuzmu međusobne optužbe vlasti i opozicije. Tako su predstavnici vladajuće koalicije optuživali opoziciju da „javljanjem po poslovniku, onemogućavaju usvajanje sporazuma kojima se obezbeđuje novac za puteve i mostove”, dok je opozicija, pre svih Velimir Ilić, šef poslaničke grupe Nova Srbija i bivši ministar infrastrukture, rekao da on želi da ti sporazumi budu ratifikovani: „To su moji zakoni, ja sam potpisao te sporazume, ali oni nikako nisu bili uvršćivani u dnevni red sednice, neko ih je sabotirao”.

Sporazum o zajmu („Dodatno finansiranje projekta rekonstrukcije saobraćaja”) između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji čeka ratifikaciju, predviđa zaduženje kod Svetske banke u iznosu od 36,8 miliona evra. Ovaj novac namenjen je, između ostalog, „rekonstrukciji dodatnih 113 kilometara primarne i sekundarne putne mreže, produžetku i proširenju ugovora za tekuće i zimsko održavanje putne mreže u dva pilot regiona (Mačva i Kolubara) kojim je obuhvaćeno oko 660 kilometara glavnih i 517 kilometara regionalnih puteva za dodatne tri godine, merama poboljšanja sigurnosti u saobraćaju.

Potvrđivanje Ugovora o garanciji između Srbije i Evropske investicione banke Rehabilitacija puteva i mostova B-2, uslov je za povlačenje sredstava u iznosu od 33 miliona evra namenjenih za rehabilitaciju oko sto mostova na magistralnim i regionalnim putevima. Inače, ukupna vrednost projekta Rehabilitacija puteva i mostova B-2 iznosi 66 miliona evra, a predviđeno je da drugu polovinu novca obezbedi JP „Putevi Srbije”.

Potvrđivanjem Ugovora o garanciji između Srbije i Evropske investicione banke „Sanacija mosta Gazela”, omogućilo bi se povlačenje sredstava zajma u iznosu od 33 miliona evra namenjenih sanaciji beogradskog mosta „Gazela”.

Za potvrđivanje „kreditnih sporazuma” glasaće, sasvim sigurno, pored poslanika vladajuće koalicije i opozicionari iz DSS-a i NS-a, ali da bi se uopšte stiglo do glasanja potrebno je da vlast i opozicija sednu, razgovaraju i dogovore se o radu parlamenta, umesto što „letnju pauzu” koriste za „dolivanje ulja na vatru”.

M. Čekerevac

[objavljeno: 20/08/2008.]

Nastavak na Politika...