Izvor: B92, 20.Avg.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do Požege s presedanjem
Beograd -- Sudbina koncesije za autoput Horgoš-Požega poznata do 30. avgusta, spekuliše se da će "Alpina-Por" pristati na sporazumni raskid ugovora.
Zauzvrat bi, navodno, trebalo da budu angažovani kao izvođači radova na deonici Horgoš-Novi Sad, čija bi izgradnja trebalo da počne u prvoj polovini septembra, bez obzira na to ko će je finansirati.
Koncesionar će, kako nam je juče rečeno u beogradskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sedištu "Pora", početkom naredne sedmice odgovoriti na vladinu ponudu. Do tada se neće oglašavati u javnosti jer red je, kažu, da najpre obaveste onoga sa kim su potpisali ugovor.
U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja bili su malo rečitiji. Razgovori, kažu, idu u pozitivnom smeru i nadaju se da će ugovor biti sporazumno raskinut na obostrano zadovoljstvo. Prema mišljenju nadležnih u ovom ministarstvu, drugog izlaza nema s obzirom na to da koncesionar nije mogao da zatvori finansijsku konstrukciju.
Ugovor o davanju koncesije obelodanjen je 30. marta 2007. i tada je saopšteno da ceo posao vredi oko 1,5 milijardi evra, da je rok za izgradnju puta pet godina, a da koncesija traje 25 godina. Ovim ugovorom je precizirano da koncesionar sagradi levu traku autoputa Horgoš – Novi Sad (108 kilometara), da održava 68 kilometara puta od vojvođanske prestonice do Beograda, kao i da projektuje i izgradi 148 kilometara autoputa od srpske prestonice do Požege.
Po ugovoru, do 31. marta trebalo je da država završi eksproprijaciju zemljišta, a koncesionar zatvori finansijsku konstrukciju. Početkom marta, mesec dana pre ugovorenog termina započinjanja radova, obelodanjeno je da "Dojče banka", zbog nestabilne političke situacije u Srbiji i hipotekarne krize na tržištu novca, namerava da izađe iz tog projekta.
Ova koncesija bila je potom predmet oštrog razilaženja unutar vlade Vojislava Koštunice jer su koncesionar i nemačka banka tražili dodatni rok za zatvaranje finansijske konstrukcije i usaglašavanje ugovora sa njihovim pravilima poslovanja, što su i dobili. U junu je, potom, usledila lista zahteva koje ova vlada nije bila spremna da prihvati.
Ukoliko Austrijanci ne prihvate sporazumni raskid ugovora, usledila bi međunarodna arbitraža, što je za Srbiju najgora moguća varijanta. Izgradnja autoputa bi, pre svega, bila odložena do okončanja tog procesa, što je minimum godinu ili dve, a naša država bi izgubila i pravo da povuče garanciju od deset miliona evra.
Da će ovakav scenario najverovatnije biti izbegnut svedoči najava Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, da će radovi na levoj traci autoputa Horgoš-Novi Sad početi početkom septembra "bilo u dogovoru sa ’Alpinom’ ili tako što će ih finansirati Vlada Srbije”.
Rok za početak radova, kažu u Ministarstvu ekonomije, jeste realan jer je na tih 108 kilometara završena eksproprijacija zemljišta, projekti su spremni, a novca u budžetu ima. Ta ravničarska deonica, inače, najjednostavnija za gradnju, košta oko 200 miliona evra ili, u proseku, oko dva miliona evra po kilometru, a u državnoj kasi leži neutrošenih 250 miliona evra namenjenih za infrastrukturu.
