Izvor: Politika, 16.Apr.2014, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki profit na kosovskom autoputu
Bivši američki ambasador u Prištini dobio posao u firmi za čije je unosne poslove lobirao kod kosovskih vlasti
Nekadašnji ambasador SAD na Kosovu Kristofer Del dobio je zaposlenje u američkoj građevinskoj firmi „Bečel” za čije je unosne poslove intenzivno lobirao u toku svog mandata u Prištini, od 2009. do 2012. Ovakva informacija ne bi izazvala posebnu pažnju javnosti, pogotovo kada se ima u vidu da Stejt department ne zabranjuje bivšim diplomatama da se bave lobiranjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u zemljama u kojima su nekada službovali, da nije reč o ionako kontroverznom projektu izgradnje autoputa koji bi trebalo da spoji severnu Albaniju i Kosovo.
Odabir izvođača za izgradnju Patriotskog autoputa, kako se naziva u kosovskim medijima, privukao je pažnju i tadašnjeg specijalnog predstavnika EU na Kosovu Pitera Fejta koji je prema celoj inicijativi od početka bio u najmanju ruku sumnjičav. „Gardijan” podseća da je prvobitna ponuda za pravljenje deonice autoputa sa kosovske strane za kratko vreme „skočila” sa prvobitno planiranih 400 miliona evra na 820 miliona za oko 77 kilometara autoputa. Poređenja radi, ceo budžet kosovske vlade je 2012. iznosio oko milijardu i po evra.
U trenutku kada je posao dogovoren evropski diplomata je kritikovao američkog kolegu zbog navodnih pritisaka na prištinske vlasti. Fejt je optužio Dela za prikrivanje informacija iz ugovora sa kompanijom „Bečel” i lobiranje kod kosovskih vlasti za nešto što smatra lošim poslovnim aranžmanom za Kosovo.
Odmah po imenovanju na ambasadorski položaj u Prištini 2009. Del je postao jedna od ključnih figura koja je oblikovala tamošnji politički život. Druga moćna ličnost bio je upravo Fejt koji je na Kosovo stigao godinu dana ranije. Dvojica diplomata su nekoliko godina bili na istoj strani, koristeći svoj uticaj da pomognu kosovsku kampanju za međunarodno priznanje nakon proglašenja nezavisnosti.
Kada se pojavila priča da će izvođač radova na izgradnji Patriotskog autoputa biti američki „Bečel”, Fejt se usprotivio Delovom lobiranju tvrdeći da će takav posao ugroziti kosovske finansije.
„Gardijanov” novinar Pol Luis, koji je i pre nekoliko godina pisao o mogućoj povezanosti kosovskog premijera Hašima Tačija sa kriminalnim strukturama, sada tvrdi da je sukob na relaciji Fejt–Del izbio zbog neslaganja oko namene za trošenje novca iz kosovskog budžeta.
Predstavnik EU je navodno tražio da vidi ugovor Prištine i „Bečela”, jer je verovao da je to deo njegovih nadležnosti, ali je američka ambasada takav zahtev odbila i dovela ga pred svršen čin tek kad je ugovor bio potpisan, piše „Gardijan”. Zabrinutost zbog takvog aranžmana iskazali su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, druge evropske diplomate u Prištini, ali i pravni savetnik kosovske vlade.
Uprkos svemu, ugovor je potpisan 2010, a londonski dnevnik ukazuje da je u ceremoniji učestvovao i tadašnji ministar saobraćaja Fatmir Ljimaj, koji je takođe bio jedan od razloga neslaganja Dela i Fejta. Navodno je američki ambasador želeo da obezbedi Ljimaju angažman u Njujorku ili Vašingtonu nakon što je optužen za korupciju. Od takve ideje na kraju nije bilo ništa, a Fejt tvrdi da je američkom kolegi rekao da bi takav potez bio „loša ideja”.
Del je ambasadorski položaj u Prištini napustio dve godine nakon sklapanja ugovora za Patriotski autoput. „Bečel” mu je, po sopstvenom priznanju, ponudio saradnju još za vreme kosovskog mandata, ali je Del o ponudi navodno odmah obavestio Stejt department i izuzeo se od svih pitanja koja se odnose na kompaniju. Timu „Bečela” pridružio se krajem prošle godine na poziciji menadžera za Mozambik.
„Jedna od uloga ambasadora SAD jeste da promovišu američke poslovne interese. Kris je 30 godina radio kao javni službenik i bilo kakva sugestija da se ponašao neprimereno ili neodgovorno na tom položaju je istovremeno nefer i uvredljiva”, saopštili su povodom cele priče iz „Bečela”.
Ovo nije prvi put da se podiže bura oko unosnih poslovnih angažmana američkih političara na Kosovu. Najviše je svojevremeno odjeknula informacija da bivša američka državna sekretarka Madlen Olbrajt, koja je imala ključnu ulogu u lobiranju za kosovsku nezavisnost, planira da uloži na Kosovo u sferi telekomunikacija. U tom svetlu su pominjani general Vesli Klark i nekadašnji specijalni izaslanik SAD za Balkan Džejm Perdju.
U izjavi za „Njujork tajms” profesor prava sa Harvarda Lorens Lesig kaže da američko traženje poslovnog interesa na Kosovu predstavlja rizik za prestiž koji SAD tamo uživaju i mogu samo da zamagle humanitarnu prirodu intervencije 1999. čiji je cilj bilo okončanje srpskih zločina nad Kosovarima.
Dragan Vukotić
objavljeno: 16.04.2014.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
