Izvor: Politika, 22.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Amaterski ugovor o koncesiji

Novinari su juče mogli da čitaju do sada neobjavljene anekse koji se odnose na planove finansiranja i izgradnje, sistem naplate putarina, ugovor članova društva i saobraćajne studije

Posle više od godinu dana natezanja oko tajnosti koncesionog ugovora za izgradnju autoputa Horgoš – Požega, pet spornih aneksa koji su juče konačno pokazani novinarima ukazuju na niz nelogičnosti i nedostataka, koji bi se, da nije reč o projektu vrednom više od milijardu evra, mogli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << okarakterisati kao amaterski.

Ono što prvo upada u oči jeste da u ugovor nije unet zaključak Vlade Srbije od 31. marta da se koncesionaru produžava rok za zatvaranje finansijske konstrukcije, niti je sačinjen poseban aneks. To bi moglo da znači da je još tada ugovor raskinut, budući da koncesionar nije ispunio osnovni uslov za stupanje ugovora na snagu.

Interesantno je i to da u saobraćajnoj studiji nema ni reči o prometu saobraćaja, osnovnom faktoru isplativosti investicije, a bez tog podatka nije moguće predvideti očekivani prihod od putarine koja treba da pokrije uložena sredstva i omogući zaradu.

Koncesionar je letos (podsećanja radi) tražio od države da mu garantuje protok određenog broj vozila na deonici od Beograda do Čačka. Austrijski konzorcijum „Alpina-Por” istina nikada nije dovodio u pitanje isplativost deonice od Beograda do Ljiga i čak je u pregovorima o sporazumnom raskidu ugovora predlagao da gradi autoput od Ostružnice do Lajkovca. Međutim, sporan je deo od Ljiga do Požege, građevinski najkomplikovaniji i najskuplji. A, kako se nezvanično govorilo, koncesionar upravo nije dobio bankarske garancije, jer autoput od Beograda do Čačka nije sastavni deo međunarodne putne mreže.

Aneks 11 sadrži ugovor članova društva, ali po onome što se moglo videti, „Alpina” i španski FCC uopšte nisu potpisali taj dokument, kojim se definišu njihova prava i obaveze.

Finansijski plan, odnosno Aneks 4, na čijoj tajnosti je u prethodnom periodu koncesionar insistirao, reklo bi se ne donosi ništa što se u javnosti nije znalo. U njemu je navedeno da se sva prava i obaveze sa koncesionara prenose na koncesiono preduzeće koje bi sa bankom sklopilo ugovor o zajmu. Ono je moralo da bude formirano u roku od 60 dana. Osim toga, piše i da banka može zaključiti poseban ugovor sa Vladom Srbije u slučaju raskida ugovora zbog stečaja ili likvidacije koncesionog preduzeća.

Zbog prikrivanja Aneksa 12 dosta se spekulisalo i o naplati putarine. Govorilo se da bi ona trebalo da bude obračunavana po fiksnom kursu i da bi koncesionar mogao svojevoljno da podiže cenu. Međutim, u ugovoru piše da bi putarine poskupljivale samo uz saglasnost vlade, u zavisnosti od inflacije i rasta bruto društvenog proizvoda.Domaći vozači biplaćali maksimum 3,077 dinara po kilometru, dok bi za strance bila šest dinara. Važio bi zatvoreni sistem naplate, a putarine za domaća i strana vozila u jednom trenutku bile bi izjednačene.

U Aneksu 3 zapisano je da glavni projekat treba da bude urađen u periodu od 2. aprila 2007. godine do 31. marta. 2008. godine. Austrijski konzorcijum je dakle prekršio ugovor, jer, kao što je poznato, osim idejnog projekta dalje se nije stiglo.

U planu izgradnje su navedeni datumi početka, trajanja i završetka izgradnje svake deonice.

M. Avakumović

[objavljeno: 23/12/2008]

Nastavak na Politika...