Izvor: B92, 23.Dec.2008, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Amaterski ugovor o koncesiji"
Beograd -- Aneksi ugovora o koncesiji ukazuju na niz nedostataka, koji bi se, da nije reč o poslu vrednom preko milijardu evra, mogli opisati kao amaterski, piše Politika.
Posle više od godinu dana natezanja oko tajnosti koncesionog ugovora za izgradnju autoputa Horgoš - Požega, pet sada neobjavljenih aneksa ugovora pokazani su novinarima. Aneksi se odnose na planove finansiranja i izgradnje, sistem naplate putarina, ugovor članova društva i saobraćajne studije. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ono što prvo upada u oči jeste da u ugovor nije unet zaključak Vlade Srbije od 31. marta da se koncesionaru produžava rok za zatvaranje finansijske konstrukcije, niti je sačinjen poseban aneks. To bi moglo da znači da je još tada ugovor raskinut, budući da koncesionar nije ispunio osnovni uslov za stupanje ugovora na snagu, piše list.
Interesantno je i to da u saobraćajnoj studiji nema ni reči o prometu saobraćaja, osnovnom faktoru isplativosti investicije, a bez tog podatka nije moguće predvideti očekivani prihod od putarine koja treba da pokrije uložena sredstva i omogući zaradu, navodi Politika.
Aneks 11 sadrži ugovor članova društva, ali prema onome što se moglo videti, "Alpina” i španski FCC uopšte nisu potpisali taj dokument, kojim se definišu njihova prava i obaveze.
Finansijski plan, odnosno Aneks 4, na čijoj tajnosti je u prethodnom periodu koncesionar insistirao, reklo bi se ne donosi ništa što se u javnosti nije znalo. U njemu je navedeno da se sva prava i obaveze sa koncesionara prenose na koncesiono preduzeće koje bi sa bankom sklopilo ugovor o zajmu. Ono je moralo da bude formirano u roku od 60 dana.
Osim toga, piše i da banka može zaključiti poseban ugovor sa Vladom Srbije u slučaju raskida ugovora zbog stečaja ili likvidacije koncesionog preduzeća, piše Politika.
Zbog prikrivanja Aneksa 12 dosta se spekulisalo i o naplati putarine. Govorilo se da bi ona trebalo da bude obračunavana po fiksnom kursu i da bi koncesionar mogao svojevoljno da podiže cenu, podseća list.
Međutim, u ugovoru piše da bi putarine poskupljivale samo uz saglasnost vlade, u zavisnosti od inflacije i rasta bruto društvenog proizvoda.
Domaći vozači bi plaćali maksimum 3,077 dinara po kilometru, dok bi za strance bila šest dinara. Važio bi zatvoreni sistem naplate, a putarine za domaća i strana vozila u jednom trenutku bile bi izjednačene.
U Aneksu 3 zapisano je da glavni projekat treba da bude urađen u periodu od 2. aprila 2007. godine do 31. marta. 2008. godine. Austrijski konzorcijum je dakle prekršio ugovor, jer, kao što je poznato, osim idejnog projekta dalje se nije stiglo, zaključuje Politika.
U planu izgradnje su navedeni datumi početka, trajanja i završetka izgradnje svake deonice.
Danas: Putarina prema aršinima koncesionara
Uvid u aneks XII Ugovora o koncesiji koji je bio nedostupan javnosti pokazuje da su država i koncesionar dogovorili maksimalni mogući iznos putarine po preuzimanju već izgrađene deonice od Novog Sada do Beograda, piše Danas.
Bilo je predviđeno da za domaće automobile putarina košta 3,07 dinara po kilometru, a za strana šest dinara.
Kada je rečo lakim kamionima maksimalni iznos putarine bio bi 4,6 odnosno 9,6 dinara po kilometru.
Za domaće autobuse putarina bi koštala 9,2 dinara, a za strane 16 dinara po kilometru, dok bi domaći teški kamioni plaćali 18,4 dinara po kilometru i inostrani 30,79 dinara, navodi list.
Dalje se pojašnjava da će iznosi putarine biti s vremena na vreme povećavani u skladu sa porastom inflacije, koja će biti merena indeksom potrošačkih cena.
Putarina će biti povećavana svake godine za iznos inflacije ili u trenutku kada se indeks potrošačkih cena poveća za tri odsto. Iako je ta formula prihvaćena i od strane države, ipak bi za povećanje putarine bilo potrebno formalno odobrenje Vlade, piše Danas.
U aneksu se ostavlja mogućnost i za povremeno vanredno (izuzetno) povećanje putarine. U obzir je uzeta pretpostavka da će iznosi putarine za domaća vozila biti postepeno povećavani sa približavanjem države članstvu u Evropskoj uniji, kako bi dostigli cenu putarine za inostrana vozila, navodi list.
Osim ovog slučaja, u aneksu se navodi da bi moglo biti još posebnih okolnosti za povećanje putarine. Prva takva okolnost bio bi rast bruto domaćeg proizvoda po stanovniku. U tekstu se navodi da bi se sa promenom BDP javila mogućnost plaćanja većih putarina, piše Danas.
Kako je Srbija do sada svake godine beležila značajne stope rasta BDP po glavi stanovnika, to bi verovatno značilo i mnogo veće poskupljenje putarine nego da se samo usklađuje s inflacijom. U ovom slučaju data je i precizna formula za računanje putarine koja bi bila dobijena množenjem tarife po kilometru za određenu vrstu vozila, dužine deonice, rasta inflacije i rasta BDP, piše list.
Kao drugi mogući razlog za vanredno povećanje putarine navedena je i jedna široka formulacija kao što su ekonomske i političke promene u regionu i kretanja prema pristupanju EU. Postavlja se pitanje da li bi stupanje na snagu SSP-a, dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo u EU i ulazak na belu šengen listu bili opravdanje koncesionaru da zatraži novo povećanje putarine.
