Izvor: Blic, 29.Avg.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alpina traži 220 miliona za autoput

Na tročasovnoj sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu, preksinoć u Beogradu, ministri DS i G17 plus zauzeli su oprečan stav o pisanom prihvatanju konzorcijuma „Alpina-Por" sporazumnog raskida ugovora o koncesiji za gradnju autoputa Horgoš-Požega. Demokrate, kako „Blic" saznaje, žele izbor novog izvođača radova na tenderu, a koalicioni partner G17 plus predlaže da deonica od Horgoša do Novog Sada bez tendera bude data „Alpina-Por" konzorcijumu. Za izgradnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << leve trake toga puta, međutim, ovaj konzorcijum zvanično je zatražio da država plati celih 220 miliona evra: specifikaciju troškova nisu našli za shodno da prilože.

Na maratonskoj sednici Saveta, kako dalje navodi izvor „Blica" iz Vlade, ministri iz DS zalaganje za otvaranje tenderske procedure obrazlagali su odredbama Zakona o javnim nabavkama, baš kao i njihove kolege po funkciji iz G17 plus. Demokrate su se saglasile, kako saznajemo, jedino sa tim da nakon sporazumnog raskida, bivšem koncesionaru iz budžeta bude isplaćeno 20 miliona evra na ime troškova koje je „Alpina-Por" imao izrađujući projektnu i drugu dokumentaciju (uračunavajući i eksproprijaciju zemljišta).

Saglasnost je postignuta i po pitanju garancije od deset miliona evra, koje je uplatio ovaj strani konzorcijum: ukoliko ugovor o koncesiji bude sporazumno a ne jednostrano raskinut, onda će država vratiti taj novac „Alpina-Poru".

Zbog svega toga, Nacionalni savet za infrastrukturu saglasio se da Mlađan Dinkić, potpredsednik Saveta, Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, nastavi pregovore sa „Alpina-Porom", tako da budu okončani najpovoljnije za državu, što uključuje i pregovore o tome da konzorcijum snizi cenu koju je Vladi Srbije i formalno ispostavio nekoliko sati pre početka sednice Nacionalnog saveta za infrastrukturu.

Tako se ispostavlja da su se „tehnička pitanja", koja su, po izvorima iz Vlade, bila jedino nesporna u pregovorima sa predstavnicima konzorcijuma, ipak svela nasuštinsko - koja je cena rada i da li ići na tendersko utvrđivanje najpovoljnijeg ponuđača.

Na jučerašnjoj sednici Vlade, kako nezvanično saznajemo, nije bilo govora o ovome, mada je zasedanju Nacionalnog saveta za infrastrukturu prisustvovao i premijer Mirko Cvetković.

Da li će pregovarački tim Vlade, kojeg vodi potpredsednik Dinkić, uspeti da urazumi koncesionare kad je reč o ceni rada koju su ispostavili, ostaje da se vidi, ali je pažnje vredna činjenica da je zatražena suma nešto malo niža od one koju u budžetu imamo upravo za tu namenu. Naime, nedavno je lično Dinkić izjavio da će izgradnju ovog dela regionalnog kraka autoputa koridora 10 finansirati Srbija: u budžetu već postoji 250 miliona evra; razlika do 1,7 milijardi evra za zatvaranje finansijske konstrukcije izgradnje autoputa do Požege biće namaknuta i kroz uzimanje povoljnih kredita od međunarodnih finansijskih instititucija.

Dok predstavnici konzorcijuma sve vreme mudro ćute, ni Vlada nije nije spremna da obznani sadržaj Predloga ugovora o sporazumnom raskidu Ugovora o koncesiji, uz neformalno, neuverljivo objašnjenje da će se „prava sadržina" dogovora znati tek kad taj sporazum bude „zreo" za potpisivanje. Možda upravo zbog tolike tajnovitosti, u javnosti je postavljeno pitanje regularnosti cele ove koncesione priče.

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ukazuje da je i ovo jedno od tipično korupcionaških zamešateljstava i podseća da je „čak i Slobodan Milošević svojevremeno odbio davanje koncesije na rok od samo šest godina, dok smo sada dali koncesiju na 25 godina, koja može još da se produži".

Primer političke korupcije

Pravnu valjanost ugovora o koncesiji ispitao je Savet za borbu protiv korupcije. U zaključku je rečeno da je „primer dodeljivanja koncesije za finansiranje, projektovanje, izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa Horgoš-Požega vrlo značajan sa stanovišta borbe protiv korupcije", zato što „ukazuje na to da političari i izvršna vlast koriste javna dobra u cilju ostvarivanja pojedinačnih, odnosno partijskih interesa". Savet je ugovor ocenio kao rečitu političku korupciju.

Posao za organe krivičnog gonjenja

Mahmut Bušatlija, savetnik za strana ulaganja, u izjavi za Tanjug, zalaže se da organi krivičnopravnog gonjenja do u tančine ispitaju „sve što se radi sa koncesijom" zato što Vlada ne raskida ugovor, iako je koncesionar prekršio odredbe tog ugovora, ali i stoga što izvršna vlast odustaje od naplate nezanemarljive svote (devizne) bankarske garancije. Bušatlija je podsetio da je problem sa bankarskim garancijama lako mogao da se izbegne da je država na vreme kao garanciju tražila ogromnu sumu novca.

- Koliko znam, u ovom poslu je predviđena garancija na više od 170 miliona evra, dobijeno je tek deset miliona evra. Da Vlada u rukama ima propisnu garanciju na sto miliona ili preko sto miliona evra, onda bi ona mogla da diktira sve - ocena je Bušatlije.

Nastavak na Blic...

EMportal: Alpina traži 220 miliona za autoput

Kurir: „Alpina“ u skladu sa Zakonom