Izvor: 025info.rs, 11.Sep.2014, 03:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vežite se, polećemo! Državni posao u ličkoj prestonici!
Da, da, taj čuveni Državni posao, pa još u Apatinu, ili Vapatinu kako neki "vele".
Hajde da vidimo kako bi to izgledalo? Bokte čoveče!
Pokušali smo u redakciji da zamislimo šta bi bilo kada bi Državni posao bio snimljen u našem gradu.
Prva slika koja nam se javila jeste da trojica arhivatora, ili nešto drugo, sede u kancelariji koja ima manje od tri stolice. Jer Boškić je morao tu da upadne po nečijem nalogu ("metnulo ga", što kaže Dragan), ali >> Pročitaj celu vest na sajtu 025info.rs << eto, tu su predviđena dva mesta.
Pa sede na smenu. Ili ne, pošto je bar jedan izašao nešto. Do pijace, da plati račune, na kafu, da uplati "crvenu" na Tampines ili Albireks Nigatu, da odradi neki privatan posao. Uostalom, što ste sad baš došli i šta vam on treba?
A i već prošlo pola jedan možda je otišao kući, nema veze što radi do dva.
Neka se niko ne uvredi, ovaj tekst je pod kategorijom zabava ako obratite pažnju.
Nego, Državni posao uskoro i u Bugarskoj, niste znali? Pa daaa, kažu i tamo prepoznaju te pojave. Otkud u Evropskoj uniji? Pa tamo nema zabušavanja! Ali dobro, uvešće Balkanci.
Hm... Bugari u EU. Dobro, ovo je van teme, "otelo se".
E pa ako ima Bugarska, što ne bi imao i drugi najveći lički grad na svetu (posle Čikaga).
Da vidimo kako to izgleda...
Torbica: (Ulazi u kancelariju) Ma ne bi da si onaj maratonac što trči po cijeli dan. Tu sad kod Ideje, đe prave pijacu...
Čvarkov (čita novine): Pusti to Dragane... Jesi ti čuo ko najbolje kuva paprikaš u Apatinu?
Torbica: Ko?
Čvarkov: Pa evo, vidi šta piše u novinama.
Torbica: Ko je taj? Poznato mi prezime...
Čvarkov: To je neko vaše ličko... Nadaleko čuveno... Znaš imam ja komšiju, zove se isto...
Torbica: (peva "Preko Kapele, ličke gore zelene") Pa nije ni čudo onda što je pobjedio. Ličani su uvek kuvali najbolji paprikaš. Pa znadeš li ti Đoko da je moj đed iz...
Čvarkov: Ih, nemoj me molim te, Dragane. Sad ću se da ne kažem šta! Nisi jeo ribu do '95-e, a i sad jedeš samo čorbu, video sam te onomad kad smo imali sindikalnu večeru. Ne smeš staviti u usta ribu, udavio bi se! Ti meni pričaš.
(Ulazi Boškić i prekida svađu)
Torbica: Đe si, omladinac! Vide ga!
Boškić: Dokle ćete tako da me zovete?
Čvarkov: A šta, nisi omladinac, učlanilo te u seniore?
Boškić: Izvinite, ali ja sam vama hiljadu puta objasnio da ja nisam nigde učlanjen i da sam ovde počeo da volontiram jer sam bio stipendista opštine i logično je da ću da se odužim radom ovde.
Čvarkov: Da, kako da ne... Imaš manje od trideset godina pa da ti i verujemo.
Torbica: A i taj tvoj, kako se zove, mega... Menadžment... Što će to nama ođe? Pa ja sam balavac na odbrani u Sarajevu izučio kako...
Čvarkov: Joooj Dragane, prestani! U moje vreme nije bilo tih Megadensa i džabalebarenja. Znalo se ko završava fakultet i ko dobija posao.
Boškić: A šta, vi Đorđe, niste bili član partije? Druže Tito ljubičice...
Čvarkov: Ej, ej... Izvini, mladiću. To je bilo drugačije vreme.
Boškić: A kako to, moliću lepo?
Čvarkov: U moje vreme, nije se moglo birati.
Boškić: A ja sam mogao da biram?
Čvorkov: Ja sam bio mlad, treća godina gimnazije... Došli lepo ljudi, na motoru, kožni mantili, 'volike brčine imali, ko Dragan... Vrbovali nas, najbolje đake. To se tad moralo, nisi mogao drugačije dobiti posao.
Boškić: Pa o tome vam ja pričam. A vi Dragane, kako je u Brčkom bilo? Jeste molili za...
I tako svađa ode u nedogled, a mi u redakciji se zaneli u priču.
Naši junaci ne uradiše ništa toga dana, odoše kući kako pravilo nalaže u pola jedan, a možda i nešto ranije.
Uglavnom, humor koji je obezbedio slavu momcima iz Državnog posla je humor koji se zasniva na prepoznavanju stereotipa u našoj svakodnevici koji nisu dovoljno istrošeni, već o njima nije dovoljno pričano, a očigledno da ima potencijala. Čim se i Evropska unija prepoznala u tome.
Ljudi, nadamo se da ste se zabavili. I mislite o ovome.
Novinar, video produkcija
email: nikola@025info.rs
.jpg)
