Izvor: Blic, 06.Sep.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tek u 100. bila kod lekara
Kada je „Blic" pre dve godine najavio i obeležio 100. rođendan Apatinke Elizabete–Lize Hesner, brojne komšije iz Ulice Petra Drapšina prionule su na posao i pripremile joj slavljeničko veselje. Liza je nedavno obeležila i 102. rođendan, sa još 20 sopstvenih zuba, koliko ih je imala i na stoti rođendan, i sa željom da se vrati u svoj rodni Apatin.
– Po ceo dan gleda kroz prozor stana na šestom spratu solitera i traži da se vrati u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ulicu Petra Drapšina 61 kod gazdarice Mare Ajduković gde je kao podstanar živela od Drugog svetskog rata kada joj je kuća konfiskovana. Sama, mislila sam, ne može da živi, i povedoh je u Beograd. Ona i dalje tvrdi da joj je u tom podstanatskom stanu najlepše bilo i da zna da brine o sebi – kaže ćerka Eva, dodajući da je ne bi u Beograd dovela da je znala da je Liza toliko vezana za rodni grad.
Baka Liza se živo priseća nekih za nju najvažnijih događaja iz dugogodišnjeg života, koje ni u Beogradu ne zaboravlja. Priča je to za pamćenje. Liza se ne seća ratova, svog venčanja, kao ni konfiskovane kuće, osim da je bila pored Dunava. Zato se seća skoro svih familija kod kojih je radila. Seća se kako je pre rata za bogate kuće posteljinu šila, a posle rata siromašnima dugmad zašivala i odeću krpila na svojoj šivaćoj mašini „Kaiser", koju je svaki dan laštila i koju nam je na stoti rođendan sa ljubavlju pokazivala. Na pomen mašine, ćerka Eva kaže da joj majka Liza već dve godine samo o mašini koju je ostavila u Apatinu priča. Baka Lizi nedostaju komšinice Rozalija i Kata, još više gazdarica Mara, s kojom je jedino televiziju gledala jer svoj televizor nikad nije imala, baš kao ni radio. Možda je Liza zato doživela duboku starost jer je savremeni svet nikad zanimao nije, kaže ćerka Eva.
– Hleb i mleko su glavna hrana, čorba od krompira i šargarepe. Drugo neću. Moj suprug je bio pecaroš i mnogo smo ribu trošili, te je to možda još jedan razlog moje dugovečnosti – govori Liza, koja je tek u 100. godini prvi put dobila zdravstvenu knjižicu kada se na stepeništu spotakla i nogu uganula. I to je bio prvi put da joj je trebao lekarski pregled.
Komšinicama u Apatinu, Kati i Rozi, Liza nedostaje jer je najbolje „masne" viceve pričala.
– Uvek je bila raspoložena za neki vic. Kada joj se pominjao Dom starih, branila se da neće tamo jer su „masni" vicevi zabranjeni – seća se Kata, koja je prvu komšinicu često obilazila, čokolade joj donosila, ali Liza ni da ih pipne, jer je od čokolade zatvor dobijala. Za stoti rođendan je rekla: „Samo bez čokolade, molim."
