Izvor: Blic, 03.Nov.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tanker nije zagadio Dunav
APATIN - Pet dana pošto se tanker „Marija P", sa 1.000 tona nafte nasukao na sprud kod Apatina, drama sa spasavanjem broda i tereta bližu se kraju. Specijalna ekipa za intervencije „Eko-Danubius" iz Novog Sada, između petka i subote, pretočila je polovinu nafte iz nasukanog tankera u rečnu samohotku „Speed" koja je stigla iz Beograda. Posle toga su sve službe, od lučke kapetanije do ekološke inspekcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odahnule, jer nafta nije iscurila u vodu.
Nakon odsukavanja i sidrenja oba broda na hrvatsku obalu, polovina pretočene nafte je ponovo vraćena u tanker, jer tako nalažu carinska pravila. Tu nije bio kraj teškoćama, jer je na „Mariji P" zakazala elektronika, pa će gurač „Nero" danas morati da je došlepa i usidri na srpsku stranu obale kod Apatina.
Prema rečima Uroša Stojkovića iz apatinske kapetanije, očekuje se da će vodostaj Dunava porasti sa 58 centimetara za još pola metra, što će omogućiti guraču bezbedno sidrenje tankera.
- Posle toga će se normalizovati i plovidba kod Apatina koja je prethodnih mesec i po dana bila otežana zbog izuzetno niskog vodostaja - kaže Stojković. U kapetaniji naglašavaju da se ove godine na plovnom putu Dunava kod Apatina nasukalo 20 brodova, i to treba da bude alarm za državu. Tim pre što je pretila opasnost da iz nasukanog tankera novosadskog „Damentanksa" iscuri nafta i napravi neprocenjivu ekološku štetu.
- Kroz Nemačku, Austriju, Mađarsku napravljene su brojne rečne građevine, naperi, uzdužni i poprečni, koji regulišu maticu reke. Kod nas se ništa ne radi i Dunav reguliše obalu umesto da obala reguliše njega. Nije čudo što je kod Apatina Dunav često meandrirao i menjao plovni tok sa jedne na drugu stranu obale. Svaki veći vodostaj menja trasu plovnog puta - kaže Mito Lekić, dugogodišnji kapetan rečnog brodarstva.
Lekić podseća na Dunavsku konvenciju po kojoj je država dužna da obezbedi 2,4 metra dubine na plovnom putu. Dunavska komisija je predložila da se sa hrvatske i srpske strane u dužini pet kilometara izgrade obaloutvrde koje bi podigle nivo vode i zaštitile obale od urušavanja. S tim u vezi ništa nije urađeno jer je za taj posao potrebno mnogo novca, ali i zato što između dve države nema saradnje.
Zaštita poluostrva
Apatinci su pokušali da zaštite urušavanja obale kod poluostrva nabacivanjem kamena, ali voda opet preti. Hrvati već dve godine utvrđuju najkritičnije tačke na svom delu obale. Rešenja su, ipak, samo privremena.
