Izvor: Blic, 06.Sep.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasilac iz apatinske marine
APATIN - Mišika Molnar sa svog malog splava ukotvljenog u apatinskoj marini u svakom času je spreman da priskoči u pomoć strancima koji pristaju sa svojim jahtama i svakodnevno traže razne usluge. Mišikino znanje jezika, nemačkog i mađarskog, olakšava komunikaciju, ali njegova spremnost da bude lekar i električar i nabavljač i kuvar svakako je najbolja preporuka za naš turizam.
Molnar je tu i kad treba popraviti manji kvar na jahti, obezbediti vodu, provozati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čamcem, skuvati fiš paprikaš ili neko jelo sa tanjirače. Prohtevi su razni.
- Eto, pre neki dan su Francuzi pitali gde da operu veš. Šta da radim, nagovorim nekako suprugu da se veš opere kod nas u kući. Šta će ljudi, putuju mesecima, a izgleda da bi marina trebalo da ima i veš mašinu - smeje se Mišika, koga i novinari često upotrebljavaju za razne snimke sa Dunava.
Tako je nedavno, kada je dolazila najveća regata na svetu TID, Molnar s kamermanima plovio Dunavom, hvatao kajakaše i novinarima prevodio njihove utiske. Đorđe, mladi novinar, pun utisaka je posle toga zapucao ponovo privatno u Apatin da se s devojkom provoza u čamcu.
- Devojka prvi put u drvenom čamcu, Đorđe ponosan, a ja srećan, jer biće nešto od te veze - smeje se Mišika.
Dva bračna para iz Austrije i Nemačke, doplovivši u Apatin, htela su da tankiraju benzin, a pošto im je Mišika pripremio ribu na tanjirači, zbog peščanih plaža i specijaliteta, ostali su dve nedelje.
- Zaljube se ljudi brzo u ovu našu netaknutu prirodu. Mnogi požele da ostanu više nego što su planirali. Ali, nautičari su ko nomadi, nemaju baš precizan plan, već ih voda nosi, a oni po želji žive - primećuje Molnar.
Ipak, Mišiki je u sećanju najviše ostao jedan stariji bračni par, koji je sa jahte noću pozvao u pomoć. Lutao je Mišika čamcem tražeći jahtu prema mađarskoj granici, a ona nadomak marine u mraku, kraj Kajak kuće.
- Izgubili kompas i orijentaciju. Nekako sam ih u mrklom mraku navodio do marine, a kad je trebalo da pristanu, nikako da se približe pontonu. Vidim, nešto ne štima. Uskočim u jahtu kad za krmom stariji čovek sedi i ni makac. Njegova žena mi objašnjava da je polušlogiran i da ne vidi dobro. Sedoh za krmu i nekako pristanemo. Žena skače ko čigra, veže jahtu ko prava. Posle toga ona se saplete, padne i povredi. Ja brzo sa svog splava donesem alkohol, vatu, zavoje, hanzaplast. Cela apoteka mora biti pri ruci - priča svoja iskustva Molnar.
Za njega je, ipak, najvažnija knjiga utisaka u koju se svaki nautičar rado upisuje. A u knjizi sve same pohvale za gostoprimstvo.
Razglednice
Dobijam svakodnevno razglednice, kaže Mišika i pokazuje jednu koja mu je poslata čak iz Mijamara. Ljudi, stranci, nautičari, navikli na putovanja, ne zaboravljaju njegovo gostoprimstvo ni kada odu na drugu vrstu letovanja.
- Ma, ja sam na Dunavu od rođenja. Danju-noću. Šta košta fina reč, pomoć u nevolji i pravljenje štimunga. Neko mora da bude na usluzi. Stranci koji se u našem ambijentu osećaju kao na domaćem terenu znaju to da cene - veli Mišika, dok njegova supruga Mira sprema splav koji mora biti uredan i spreman da prihvati nove goste.
