Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Nov.2016, 18:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šarganska osmica, a u Vojvodini

Vojvodina bi mogla da dobije svoju "Šargansku osmicu". Regionalnim prostornim planom Pokrajine predviđena je izgradnja tri muzejsko-turističke pruge, dve u Banatu i jedne na potezu napuštenog železničkog kraka- Sonta-Apatin-Sombor- Bački Breg u dužini od 48,8 kilometara.

Za tu deonicu, Vojvođansko društvo za železnicu uradilo je detaljnu studiju izvodljivosti.

Onaj ko nije iz ovog kraja teško da će primetiti staru prugu , obraslu korovom. Ona neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << više koristiti za redovan saobraćaj, ali bi mogla da postane turistička atrakcija. Na taj način bilo bi sačuvano vredno kulturno i industrijsko nasleđe koje propada, poput ovog starog tornja za vodu, na stanici u Bogojevu, još iz vemena parnih lokomotiva.

Mi smo u Svilojevu na deonici pruge Sonta-Apatin duge 11.7 kilometara koja nije u upotrebi još od 1980 godine. Kao što vidite, stanični objekti su potpuno runirani a na nekim mestima nedostaje pruga. Pitanje je da li se isplati ponovo je vratiti u život.

Meštanin Zoran Ćulibrk je i došao ovde da bi se bavio poljoprivredom i turizmom ali ne želi da priča u kameru. Smatra da je razvoj turizma budućnost ovog kraja zbog blizine granice, ali svoj skepticizam ilustruje činjenicom da već godinama ne može da se obnovi ni kilometar zapuštene pruge koji povezuje stanicu u Bogojevu sa Lukom, gde je ekonomski interes očigledan.

Studija koju je izradilo Vojvođansko društvo za železnicu, pokazuje da turistički potencijal Gornjeg podunavlja ipak opravdava investiciju.

"Iz cele pruge koja je izgrađena 1912 godine izbija ta patina , taj ambijent koji se vrlo vrednuje u evropskim okvirima.I , onda smo došli do toga da ta pruga može biti samoodrživa i isplativa pošto su sve turističko-muzejske pruge Evrope uglavnom samoodržive i isplative, za razliku od klasične železnice", kaže Milan Vučinić iz Vojvođanskog društva za železnicu.

Uzor je čuvena "Šarganska osmica". Godišnje prevezu 80 hiljada putnika i prihoduju 80 miliona dinara. Gradnja te pruge je koštala tadašnjih 434 miliona dinara, odnosno između 10 i 15 miliona evra, za duplo manje kilometara.

Zato je plan da se pronađe privatni partner, uz saradnju sa opštinama i državom na svim nivoima.

"Nadležni sekretarijati će uvek podržavati ovakve projekte, ali insistiramo da se akcenat stavi na eksterno finansiranje, odnosno EU fondove, što će biti slučaj i sa ovim projektom", kaže Ognjen Bjelić, pokrajinski sekretar za regionalni razvoj.

Projekat bi otvorio i mogućnosti za prekograničnu saradnju sa Mađarskom jer postoji interes da se pruga nastavi do grada Baje. Revitalizacija ukinutih pruga jeste trend u zapadnoj Evropi poslednjih 20 godina.Ali u mnogo bogatijim zemljama poput Austrije, Švajcarske i Danske.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...