Izvor: Vesti-online.com, 06.Avg.2014, 21:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rodni kraj je najlepši!
Ako je neko mesto simbol života podunavskih Švaba, onda je to Apatin. Najveći broj starosedelaca otišao je posle Drugog svetskog rata, kad je borba protiv fašizma oterala i krive i prave. Decenijama posle oslobođenja mnogi od njih su odlazili "rbuhom za kruhom. Danas je ostalo samo sećanje i nostalgija kod mnogih koji žele da se vrate na obale Dunava. Tako je bilo i ovih dana. Brodom Rosin podunavske Švabe, stari Apatinci i >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << njihovi naslednici, doputovali su u Apatin u kratkotrajnu posetu.
Pristanište na Dunavu: Doček podunavskih Švaba
Zahvaljujući dobroj saradnji opštine Apatin, udruženja "Adam Berenc" i zajednice Apatinaca iz Štutgarta omogućen im je boravak u gradu u kome su mnogi od njih rođeni. Predsednik opštine Apatin Živorad Smiljanić obratio im se sa željom da uživaju u lepotama grada.
- I ja sam odrastao sa svojim drugovima Nemcima i od prvog razreda išao sa njima u školu. Nemački jezik je prvi prvi strani jezik koji sam naučio kao dečak. Danas je ovo jedan od najuređenijih gradova u Srbiji. San moje generacije bio je da izvedemo grad na Dunav i to smo ostvarili - rekao je dr Smiljanić.
Tokom boravka u Apatinu, neki su ostali u ovom gradu, a neki su iste večeri produžili ka Novom Sadu i obilazili mesta gde su živeli. Tokom boravka u Apatinu oni su obišli mnoga mesta od istorijskog i kulturnog značaja za njihov nekadašnji život. Prisustvovali su otvaranju "Adam Berenc" udruženja Nemaca u kome su sačuvani vredni eksponati.
Knjige, artefakti i slike prikupljene su iz cele Zapadne Bačke, a u okviru muzeja otvorene su brojne izložbe. Gosti iz Nemačke, bivši starosedeoci i njihovi potomci, posetili su zdanje opštine Apatin koje je izgrađeno 1909, po projektu čuvenog arhitekte, Nemca Ferenca Rajhla. Predsednik opštine ispričao im je najvažnije detalje izgradnje ovog zdanja.
Počastili goste: Perica Maleš sa sinom Srđanom i suprugom margitom
Potom su otvorili spomen-ploču za podunavske Švabe uz katoličku crkve i pored drveta koje je doneto iz Jerusalima 15. avgusta 1795, a koje je posađeno u vreme Marije Terezije. Poslednje što su videli jeste etno kuća Perice Maleša u kojoj je živela Nemica Margita (tako se i kuća zove), gde je nekad bila sirćetana. Domaćin Perica Maleš je proveo goste kroz sve prostorije da vide šta je ostalo i da je sve sačuvano. Posle razgledanja i razgovora uz domaću šljivovicu i razne štrudle u dvorištu etno kuće "Margita", rastanak uz pozdrave: "Vidimo se dogodine."
Nastavak na Vesti-online.com...
