Izvor: Blic, 19.Jul.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivena tajna šumskog groba
Kada je otišao u zasluženu mirovinu, Milisav Igić, šumski policajac i nadzornik specijalnog rezervata prirode Gornje podunavlje, shvatio je da je još nešto trebao da uradi, to ga je kopkalo. Ali, u redu, rekao je sebi, sad imam više vremena da se posvetim tajni groba u „dubokom jendeku" na sredokraći šumskih puteva i u dubini podunavskih šuma. Grob se nalazi nekih 18 kilometara nizvodno od Apatina.
Zašto je baš na tom usamljenom mestu neko izabrao mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za večni počinak i ko je on, pitao se Igić, a onda je rekao sebi da je moguće danas reštiti svaku zagonetku ako čovek to hoće. Ljudi su pronašli i odgonetnuli prastare civilizacije, zar da se ja predam na početku, mislio je on.
Najpre je dobio odobrenje direktorke Marte Takač u „Vojvodinašumama" da može da ulazi u rezervat, a posle je otišao sa Apatincima Ernestom Njarijem, koji je imao terensko vozilo, i kamenorescem Josipom Đerijem, do grobnog mesta. Isplanirali su kako da ga urede i to su učinili u narednih nekoliko dana. „Nešto me je gonilo da to uradim i bilo mi je odmah lakše", priča danas Milisav.
To što je uradio bio je samo početak uzbudljive priče čije kockice su počele uskoro da se sklapaju. Obilazio je starije ljude koji bi mogli nešto da kažu o grobu u šumi, pričao sa ornitologom i prirodnjakom Lakatošem Janošem i profesorom Srđanom Šererom. Prelistao je priče Apatinca Miodraga Borisavljevića u kojima se zaista pominje neki grob, ali nije bilo sigurno da je to ona humka „iz dubokog jendeka". Slučaj mu je bio dobar drug kada je došao do Eve Dulić, Apatinke, koja je rođena na salašu u blizini šume.
Ona je ispričala da misli da je reč o grobu izvesnog Đure Špoljarića koji je za vreme prve Jugoslavije bio ložač na pumpi za melioraciju. Iskopao je i podatak da je Đura bio oženjen Jelom Grcinić iz Sonte i da su ga ubili fašisti.
Ova priča je potvrđena, ali onda je počelo traganje za potomcima i dugo prelistavanje telefonskih imenika. U Gakovu pronalazi jednog Špoljarića, Stevana (57) koji mu je rekao da se njegov deda zvao Đura i da je radio u rezervatu Gornje podunavlje. Stevan mu je ispričao da ga je otac napustio kad je imao dva meseca, a deda je umro deset godina pre njegovog rođenja, znači 1942. godine. Znao je da ima starijeg brata od strica u Bankovcima, kod Našica u Hrvatskoj, koji bi mogao više da zna o porodici i njenoj sudbini.
Zatim Stevan dolazi kao gost u kuću Milisava Igića. Pomoću telefonskog imenika pronalaze tih desetak znakova o bratu, adresu, broj... Ruke se tresu, uskoro čuje glas. Suze s obe strane žice. I brat se po dedi zove Đuro.
Uskoro će se, kako je dogovoreno, u Apatinu dogoditi susret dva Špoljarića koje je povezao Milisav Igić i otkrio im korene u šumi kod Apatina, gde je njihov deda bio radnik i gde je večno usnio nedaleko od svog salaša. Milisav je već mnogo srećan, tim više što je reč o njegovom kolegi i časnom čoveku, antifašisti, koji je možda i streljan u šumi koju je čuvao. Srećna su i braća Špoljarići, dogodilo im se nešto važno što će uneti zračke važne svetlosti u njihove živote.
