Izvor: Radio Dunav, 30.Dec.2016, 17:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GUŽVA NA APATINSKOM KLIZALIŠTU, DECU NE INTERESUJE TENDER
Deca se raduju političari se prepiru. Klizalište za klince postalo je poprište borbe među odraslima. Apatinski klinci prvi put u životu imaju prilike da se kližu, da vide kako izgleda klizalište, i da bar malo uživaju u gradskom ambijentu. Bar dok zima i raspust traju.
Leda ioanako više nema kako ga je bilo pre pet decenija kada si Dunav mogao da klizaljkama pređeš sa jedne na drugu stranu obale. Ništa se više ne zaleđuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << osim političara i kritičara. Oni su jedino večni jer kako kažu “vuk dlaku menja a navike nikako”. Kako je ovo naše PRVO klizalište došlo u centar pažnje niko ne zna? Valjda nije bilo druge, ozbiljnije stvari, da se pojedinci zakače na stub ogovaranja palanačkog duha. Klizalište je trebalo biti otvoreno davno, davno.
U ovoj našoj varošici, neverovatno ali istinito, svaka plemenita ideja, završava tako. Kad već ne možemo ništa deci koja se raduju, možemo odraslima, koji nam se ne sviđaju. I umesto da mislimo o deci, mi mislimo ko je koga…, da ne završimo ružnim rečima, koje se podrazumevaju u srpskom jeziku.
Zašto bi roditeljima, dekama i bakama, smetalo jedno klizalište za decu. Zar je moguće i zamisliti da se oni ne raduje zbog svoje dece i unuka, baš kao što se deca raduju. Zašto su javne nabavke oko klizališta odjednom postale problem broj jedan. A nisu u mnogim vremenima za ozbiljnije radove dovođene u pitanje. Što bi rekao narod, “nađi dlaku u jajetu”.
Dok mi matori prepredamo neka se deca raduju. Bar dok ne odrastu, a nadamo se u nekom pozitivnijem okruženju i standardu. Deci se jedino radost ne može uskratiti, a jednog dana, oni će se sećati svog prvog klizanja, baš kao što se mi matori sećamo prvog klizanja na Dunavu i jezera kod bivšeg kupatila, danas marine.
Uživajte zajedno sa decom u njihovoj radosti.
Mi matori već smo spremni da im za poklon kupimo klizaljke. Baš kao što ih imaju beogradska, novosadska, i sva druga velegradska deca.
Deca ne znaju za javne nabavke, tendere, i druge birokratske zaje… Ko zna šta njima u budućnosti značiti papirologija. Pa makar zaista dospeli u EU. Zato je dobro da ne znaju, bar dok su deca, za birokratske zavrzlame, kojima se očigledno stariji jedino bave. Suština je važnija od forme.
S.P.Š
