Izvor: Politika, 19.Jan.2011, 19:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carina zaustavlja strane brodove
Carinske garancije u ogromnim iznosima za robu u rečnom tranzitu ne plaćaju se nigde u svetu, tvrde lučki agenti, zbog čijeg je odbijanja da polože bankarsko obezbeđenje deset stranih plovila bilo blokirano na granici
Država Srbija je, uz ispumpavanje neprohodnih naslaga rečnog mulja kod Apatina, vađenje potonulih nemačkih brodova kod Kladova i demontiranje mina na više mesta u Savi i Dunavu, dodala još jednu prepreku transportu robe rekama.Carinski zakon, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je na snagu stupio 1. januara, do sada je zakočio barem deset stranih brodova na graničnim prelazima zato što su njihovi domaći agenti odbili da polože ogromne carinske garancije za robu u tranzitu.
Bankarska obezbeđenja za izmirenje eventualnih carinskih obaveza u vodnom i vazdušnom saobraćaju, uveravaju lučki agenti, ne daju se nigde u svetu. Garancije se nisu polagale ni kod nas, sem 2004. godine, kada je plovidba bila potpuno blokirana sve dok na brzinu doneta uredba nije derogirala odredbe tadašnjeg carinskog zakona, identične onima koje su danas napravile problem. To iskustvo, kao i primedbe upućene u javnoj raspravi, da se ne spominju uporne, unapred trijumfalne najave države kako će otkloniti infrastrukturne smetnje i otvoriti reke za što masovniji prevoz robe i putnika, nije bilo dovoljno upozorenje zakonodavcu da ne ponovi grešku.
– Prvi brod je zaustavljen 4. januara. On je prevozio 1.000 tona tečnog gasa, za šta se traži garancija od 3.200.000 dinara. To je užasno velika svota, moguće je nabaviti toliki novac za nekoliko transporta ali mi imamo 150 ili 200 brodova mesečno, 6.000 godišnje. Ako bi za svaki od njih trebalo da položimo toliku sumu, svake godine bismo morali da obezbedimo garancije od 180 miliona evra. Pri tom, kada damo garanciju, potrebno je nekoliko dana da brod izađe iz naših voda a mi tek posle toga možemo da odblokiramo sredstva. Nema kompanije, čime god da se bavi, koja bi mogla izdržati toliko opterećenje – kaže Saša Jovanović, iz „Jugoagenta”, zastupnika mnogih stranih brodara.
Ministarstvo finansija odgovornost prebacuje na Carinsku upravu, pošto, kako tvrde, zakon ne nalaže polaganje garancije već samo ostavlja tu mogućnost. U skladu s tim, kako navode u Ministarstvu, Carinska uprava traži garanciju od kompanija koje su joj ranije zadavale muke s naplatom. Carinska uprava juče nije na zahtev „Politike” želela da komentariše ovakvo tumačenje zakona, ali u tom aktu jasno piše da je „obezbeđenje za plaćanje carinskog duga obavezno u svim slučajevima sem za saobraćaj vazduhom ili domaćom železnicom i transport cevovodom ili dalekovodom”. Izmenu propisa spreman je da podrži sektor za vodni saobraćaj Ministarstva infrastrukture.
– Verujem da je zakon u skladu sa evropskom regulativom, mada je moguće da je iz nje preuzeto nešto što je ostalo nedorečeno. Imali smo sastanak sa lučkim agentima i primili smo njihov zvaničan zahtev da se u izuzetke koji se oslobađaju garancije uvrsti i rečni saobraćaj. Ima osnova da podržimo tu inicijativu ali odluka je na Ministarstvu finansija – navodi Pavle Galić, pomoćnik ministra infrastrukture zadužen za vodni saobraćaj.
Brodovi koji su pre dva dana zaustavljeni na prelazu Veliko Gradište pušteni su posle nekoliko sati, ali tek na intervenciju Ministarstva infrastrukture i pritisak bugarskih kompanija kojima ta plovila pripadaju.
– Ministarstvo finansija kaže da se zakon može tumačiti i ovako i onako, da sve zavisi od procene Carinske uprave, ali morali bismo imati jasne propise, u kojima nema mesta interpretaciji. Nema ni govora da su zaustavljani samo brodovi kompanija koje su ranije zatezale sa plaćanjem carine. U postupanju Carine i države nema nikakvog sistema. Znali su kako je bilo 2004. godine. Ako su i zaboravili, podsetili smo ih na to u primedbama koje smo slali na Nacrt zakona. Bilo je vremena da usaglase propise sa svetskom praksom i međunarodnim konvencijama koje je Srbija potpisala a koje ovako nešto apsolutno zabranjuju. Zbog toga smo obavestili Savsku i Dunavsku komisiju, međunarodna tela, od kojih očekujemo da će uticati na vladu da promeni odluku – objašnjava Zoran Netković, generalni direktor „Agent plusa”.
V. Vukasović
objavljeno: 20.01.2011
.jpg)
