Izvor: Kurir, 07.Avg.2011, 08:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKO ZLATO
BEOGRAD - I mi naftu za trku imamo! Srbija bi eksploatacijom i preradom uljnih škriljaca mogla da proizvede od 120 do 150 tona sintetičke nafte, odnosno 500.000 tona godišnje! U nadležnom ministarstvu kažu da bi do jeseni mogla da započne eksploatacija rudnika.
BEOGRAD - I mi naftu za trku imamo!
Srbija bi eksploatacijom i preradom uljnih škriljaca mogla da proizvede od 120 do 150 tona sintetičke nafte, odnosno 500.000 tona godišnje! U nadležnom ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kažu da bi do jeseni mogla da započne eksploatacija rudnika.
- Vlada Srbije će do jeseni saopštiti ko bi mogao da bude strateški partner u Aleksincu, kako bi se što pre započela eksploatacija uljnih škriljaca, jer ta regija ima najveće rezerve u zemlji - rekao je Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije i dodao da u Srbiji postoji oko pet milijardi tona rezervi uljnih škriljaca u 23 basena.
Ranijim istraživanjem utvrđeno je da se kao najznačajnija ležišta izdvajaju Aleksinac, Vranje, Valjevo - Mionica, Kruševac i Babušnica.
- Na prostoru Aleksinca rađena su detaljna geološka istraživanja na površini većoj od 20 kilometara kvadratnih. Utvrđene su rezerve od skoro dve milijarde tona uljnih škriljaca, s prosečnim masenim sadržajem ulja od 10 odsto! Ovo predstavlja energetski resurs s velikim potencijalom - naglašava Dragosavljević i nastavlja:
- Danas, ako uzmemo u obzir ležišne uslove i tehničko-tehnološke mogućnosti, sama proizvodnja sintetičke nafte može se kretati u opsegu od oko 500.000 tona godišnje. Trenutna potrošnja nafte u Srbiji kreće se u granicama od oko pet miliona tona, što znači da bismo zadovoljili oko 10 odsto godišnjih potreba.
Vrednost 290 miliona dolara
Ako uzmemo u obzir da godišnje iz škriljaca možemo da preradimo oko 500.000 tona nafte, a da jedan barel sadrži 159 litara, to je više od tri miliona barela. U proseku jedan barel košta oko 94 dolara, iz toga proizilazi da bi vrednost na godišnjem nivou bila veća od 290 miliona dolara.
Zainteresovana Estonija
Dragosavljević je otkrio da postoji interesovanje investitora.
- Tokom 2008. godine ostvareni su kontakti s kompanijom WKG iz Estonije, koja se bavi preradom uljnih škriljaca, a od prošle godine i s državnom estonskom kompanijom „ESTI enerdži“ - rekao je Dragosavljević.
