Izvor: Kurir, 04.Jul.2015, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ONI SU VOLELI NAŠU ZEMLJU: 7 stranih putopisaca o Srbiji
Pojedini autori iz inostranstva bili su oduševljeni našom zemljom i o njoj su pisali prave hvalospeve
1.Čelebija je voleo da zadivi čitaoca
Turčin Evlija Čelebija je tokom 1660. godine posetio prostore današnje Srbije i opisao Beograd, ali i Niš, Pirot, Aleksinac, Paraćin i mnoga druga mesta kroz koja je prošao.
Evlija Čelebija, rođen 1611. u Istanbulu, proputovao je veći deo Anadolije, Rumeliju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Siriju, Egipat, Krit, Mađarsku, Poljsku, Austriju, Nemačku, Holandiju, Krim, Kavkaz - ali i Srbiju.
U knjizi od deset tomova “Sejahatname” opisao je istoriju, građevine, običaje i tradiciju, kao i značajne ličnosti iz zemalja koje je posetio.
U proleće 1660. godine Evlija Čelebija je putujući preko Pirota, Niša, Aleksinca, Paraćina i Grocke došao je u Beograd. Ostao je u njemu oko mesec dana.
Ispredanje priče
Opisivanje krajeva kroz koje je prolazio za njega je više bilo ispredanje priče nego nabrajanje činjenica.
Njemu nije bilo važno da čitaocima verno predstavi ono što je video, nego da ih pripovedanjem zadivi, čak i kad piše o sasvim običnim pojavama ili stvarima.
Za Beograd Evlija kaže da je divan ko alem-kamen u prstenu, pominjući Avalu, beleži da se “do neba diže”, a da se u ravnom Banatu “ne može naći ni toliko kamena koliko je zrno boba”! Za Srbe oko Temišvara piše da se “kad vide mazgu, kamilu i magarca, boje od kamile i beže magarcu, a i mazgu posmatraju sa strahom”, a kad pada kiša, kaže, onda je tamo takvo blato da u njemu “i slon može da se utopi”.
Ali Evlija Čelebija je dragocen svedok prošlih vremena i, uprkos preterivanjima, pouzdan, jer je bio sasvim dobro obavešten o mestima kroz koja je prolazio i o ljudima koje je sretao.
Ono što znamo o Beogradu iz 17. veka uglavnom znamo zahvaljujući njemu. Evlija kaže da u Beogradu ima 270 džamija (i tu je je preterao, nikad ih nije bilo više od 70), i da je u gradu bio veliki broj osnovnih škola.
Kameni karavan-saraj
Od karavan-saraja izdvajao se Sokolovićev. Izgrađen je od kamena, na sprat. Imao oko 60 soba sa ognjištem i staje.
Čaršija je imala oko 3.700 dućana. Postojali su svi tada zastupljeni zanati. Sve ulice u čaršiji su kaldrmisane. Muškarci i žene se ističu po lepoti, a posebno žene Srpkinje i Latinke.
Na obali Dunava se nalaze državna skladišta a na obali Save livnica topova. Barutana je odvojena van grada. Poznata je baklava, đuveč od ćurke, kajmak, jogurt i sok od višanja. Vinogradi su se prostirali sve do Višnjice.
Bogatstvo manastira
A ovako - ne odustajući od želje da zadivi brojem, veličinom i bogatstvom - opisuje manastir Orahovica u selu Mažići kod Priboja, gde je boravio 1662. godine:
“Ovaj starinski manastir leži na visokom bregu koji okružuje reka Lim. To je uređen manastir četvorougaonog oblika s raznovrsnim kupolama kao kakav grad, a sav je pokriven čistim olovom. U njemu ima 500 kaluđera, okolni stanovnici su Srbi i Bugari. Kaluđeri poslužuju goste od sveg srca, ne daju im da skinu pokrivače i torbe svojim konjima i sami ih timare.
Konjima daju hranu, a ljudima čiste papuče i dan i noć stoje im na usluzi. Svakom donose jelo i piće po tri puta dnevno.
Manastir ima mnogo zadužbina. Ovamo dolaze svi koji su se zavetovali za ‘ljubav Isusove vere’, besplatno poslužuju goste hranom i čine im druge usluge donoseći im brokatne, svilene i pozlaćene jorgane i zlatne presvlake.
Manastir je ukrašen zlatnim i srebrnim kandilima, krstovima i umetnički jako lepo izrađenim skupocenim lusterima, a mirisi mošusa, svete ambre, alojinog drveta i tamjana opijaju čoveku mozak...”
BEZ NOŽEVA NA STOLU
Pribor za jelo činili su šareni zemljani ili drveni tanjiri, kalajne ili drvene kašike, viljuške, drveni slanici i čančići za papriku; noževa nema na stolu, jer svaki Srbin nosi nož uza se
TUCOVIĆ GA DRAO NA KARTAMA
Lav Trocki se u Beogradu družio sa drugim stranim novinarima i srpskim socijalistima. Jedan od njih, Dimitrije Tucović, u pismu sestri pominje da je “sinoć kod ‘Trgovačke kasine’ odrao Trockog na kartama”
POD ZIDINAMA
Oduševljen Lenjinovim idejama, čuveni ratni izveštač Džon Rid osnovao je Komunističku radničku partiju SAD. Umro je u SSSR i sahranjen je pod zidinama Kremlja
PODMITLJIVA ELITA
Vaš čovek iz naroda, seljak, neiskvaren uticajem profesionalnih političara, nije podmitljiv. “Inteligencija” vam to jeste, i to od najsitnijeg činovnika s diplomom ili bez nje do ministra
JAJCE I POEZIJA
A kad piše o poseti “neobično lepom gradu” Jajcu, beleži: “Jajce znači malo jaje ili, u poeziji, muški polni organi, odnosno mošnice. Ne znam samo u kakvoj vrsti poezije”
Pogledaj vesti o: Aleksinac
.jpg)
