Izvor: Aleksinac.net, 16.Okt.2017, 15:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milan Pešić: Svestan sebe i svoje različitosti
Milan Pešić je rođen u Aleksincu pre 25 godina, zbog artrogripoze ne koristi ruke i noge, od rođenja je u invalidskim kolicima, ali mu osmeh ne silazi sa lica i tvrdi da je pozitivan stav ključ svega u životu.
Kolege sa radija Sto plus su ga posetile u Novopazarskoj banji, gde je već 14 godina na trajnom smeštaju i gde je, kaže, pronašao mir koji mu je posle svih životnih nedaća bio preko potreban.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net << />
“Bio sam prevremeno rođena beba i posle mesec dana provedenih u inkubatoru, iz bolnice u Nišu prebačen sam u Sokobanju, gde sam proveo devet godina”, počinje Milan svoju priču.
“Iako sam stalno bio u kontaktu sa roditeljima, nikada mi nisu rekli razlog zašto sam odvojen od porodice. Pitao sam u početku, ali nikada nisam dobio konkretan odgovor. U Sokobanji, gde sam proveo devet godina, su uglavnom bila deca bez roditelja i sa njima sam proveo detinjstvo", kaže Milan.
Nakon Sokobanje prebačen je u dom u Kulini, gde je proveo još dve godine i za taj period ga kaže ne vežu lepe uspomene.
“To je bio dom za osobe psihičko ometene u razvoju i ni danas ne znam zašto sam smešten tamo, jer sam bio psihički očuvano dete. Tu me život nije mazio i suočavao sam se sa velikim problemima. Prestale su i fizikalne terapije koje su jako bitne kod moje bolesti, a koje sam u Sokobanji imao redovno. Zbog toga su i mišići počeli dodatno da slabe, tako da sam sa jedanaest godina prebačen u Novopazarsku banju gde sam dobio trajni smeštaj", pojašnjava.
On smatra i da je tek po dolasku u Novopazarsku banju njegov život dobio smisao. Tu je završio osnovnu školu a onda počeo da se zanima za internet tehnologiju.
“Nažalost, nije bilo sredstava za moje dalje školovanje, a ni roditelji nisu bili saglasni da se iz banje premeštam u Beograd. Nisam završio srednju školu, ali sam zahvaljujući kompjuteru mogao da učim ono što mene zanima. Osnovao sam internet radio", ističe s ponosom.
“Ta internet radio stanica bila je dosta slušana izvesno vreme i zahvaljujući tome upoznao sam dosta ljudi. Troškove u vezi sa tim sam finansirao od džeparca koji sam ovde dobijao, a u međuvremenu sam dosta naučio i o programiranju sajtova, pa sam se jedno vreme bavio i tim poslom", kaže Milan.
On dodaje da su ga pozitivan stav i prihvatanje bolesti ojačali, pa je vremenom naučio da se nosi sa svim predrasudama i problemima.
“Svog invaliditeta dugo nisam bio svestan, tako da sam sebe takvog i prihvatio. Iako se dešava nekada da klonem, ipak sam naučio da sebe ne gledam kao bolesnu osobu i utome sam uspeo", sa ponosom dodaje Milan.
U banji koja je već godinama njegov dom ima nekoliko prijatelja, a dosta njih je kaže i izgubio.
“Nas najbolje mogu da razumeju osobe koje su nam slične. Imam trenutno par drugara sa kojima volim da se družim, ali sa kojima nikada ne pričam o invaliditetu. Nažalost, dosta mojih prijatelja koje sam upoznao od kada živim ovde je preminulo", kaže Milan.
Kaže i da trenutno najviše vremena troši na gledanje televizije, a u budućnosti bi voleo da se okuša u glumačkim vodama.
“Gluma me je uvek privlačila i zato na televiziji najviše volim da gledam filmove i domaće serije. Voleo bih i da svoj glas pozajmim nekom crtanom junaku jer mislim da sam talentovan za tako nešto", otkrio je u razgovoru za emisiju "Živeti zajedno".
E.Đulović, radiostoplus
.jpg)
