Izvor: JUGpress.com, 22.Feb.2025, 18:40
Između minimalca i korpe: Koliko je Aleksinčanima neophodno za osnovne potrebe?
ALEKSINAC
U Aleksincu, gde su plate znatno niže od republičkog proseka, građani se svakodnevno
suočavaju s izazovom kako da pokriju osnovne troškove života. Dok država najavljuje da će
minimalna plata konačno biti dovoljna za minimalnu potrošačku korpu, realnost na terenu
pokazuje drugačiju sliku. Cene hrane, računa i drugih neophodnih troškova neprestano rastu, a
mnogi >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << se pitaju – može li se zaista živeti dostojanstveno od tih primanja?
Minimalna potrošačka korpa i minimalna zarada u Srbiji za 2024. godinu su približno iste – oko
53.500 dinara. To znači da u manjim mestima poput Aleksinca, ljudi s minimalnim primanjima
teško mogu da priušte obrazovanje, rekreaciju ili neplanirane troškove. Iako su stanarine niže
nego u velikim gradovima, manje su i mogućnosti za dodatnu zaradu.
Pitanje da li minimalna plata u Aleksincu može da pokrije minimalnu potrošačku korpu. Profesor
na Visokoj poslovnoj školi dr. Dejan Antanasković smatra da nije moguće.
“Naravno da ne, naročito nakon velikih inflatornih skokova posle pandemije i drastičnog
poskupljenja hrane i energenata. Četvrt bureka i prasetina postali su luksuz, toga u Srbiji nije
bilo još od 1993. godine i hiperinflacije”.
Prema njegovim rečima, zarade u Aleksincu ne rastu u skladu sa troškovima. Nijedno preduzeće
u Aleksincu nije povećalo plate zaposlenima preko 10%, dok su realni troškovi hrane i
komunalija skočili daleko više. Struja je poskupela preko 10%, gorivo je među najskupljima u
regionu, porez na imovinu raste, a cene zanatskih usluga i ugostiteljstva su skočile više od 10%,
navodi Antanasković.
Gde Aleksinčani kupuju namirnice: lokalne radnje ili supermarketi?
U Aleksincu, kao i u većini manjih gradova u Srbiji, građani imaju mogućnost kupovine u
velikim supermarketima, ali i u lokalnim prodavnicama koje posluju dugi niz godina. Iako se
cene u ovim maloprodajnim objektima često razlikuju, potrošači biraju gde će kupovati na
osnovu više faktora, uključujući cenu, kvalitet proizvoda i blizinu prodajnog mesta.
Prema istraživanju tržišta, veliki trgovački lanci poput DIS-a, Zlatnog Traga, IDEE i TSV
Diskonta privlače kupce nižim cenama, širim asortimanom i čestim akcijama. S druge strane,
lokalne prodavnice nude manji izbor proizvoda, ali često imaju kvalitetnije i svežije namirnice,
posebno kada je reč o voću, povrću i mlečnim proizvodima iz domaće proizvodnje.
“U supermarketima uvek tražim akcije i sniženja, jer su tamo niže cene osnovnih proizvoda.
Međutim, meso i mlečne proizvode uvek kupujem u lokalnoj radnji, jer verujem da su kvalitetnij”.
– jedan je od komentara Aleksinčana na pitanje gde češće kupuju namirnice.
Cene osnovnih namirnica, poput ulja, šećera i brašna, u velikim marketima mogu biti i do 15%
niže u odnosu na lokalne prodavnice, što potrošačima omogućava značajnu uštedu na mesečnom nivou. Međutim, sveži proizvodi i domaće prerađevine u manjim radnjama često su kvalitetniji,
zbog čega ih građani i dalje rado kupuju.
Iako veći supermarketi nude povoljnije cene, lokalne radnje zadržavaju svoje mesto zahvaljujući
poverenju potrošača i boljoj dostupnosti svežih proizvoda. Izbor između ova dva tipa prodavnica
zavisi od potreba i kupovnih navika stanovnika.
Odlazak mladih udar na ekonomiju
Poput drugih manjih mesta, u Aleksincu veliki udarac na ekonomiju grada predstavlja i odlazak
mladih. Profesor Antanasković kaže da se mladi nakon studija retko odlučuju za povratak u rodni
grad.
Mnogo je uspešnih ljudi iz Aleksinca koji danas žive i rade u Beogradu ili svetu, ali ih malo
ulaže u svoj rodni kraj.
Sa njim je saglasna i profesorka sociologije Maja Matić koja nestabilne ekonomske uslove vidi
kao jedan od glavnih razloga odlaska mladih iz svoje sredine.
Visoka stopa nezaposlenosti i niske plate utiču na to da mladi odlaze iz zemlje u potrazi za boljim
životnim uslovima. Kao posledica toga, dolazi do odliva obrazovne radne snage. Osnovni uslovi
koje bi društvo trebalo da pruža omladini jesu kvalitetno obrazovanje, mogućnost zaposlenja,
dobar standard, politička i društvena stabilnost.
Pored odlaska mladih dr. Antanasković podvlači da je Aleksinac, poput mnogih manjih mesta u
Srbiji pretrpeo ozbiljne ekonomske udare, a kao prelomni trenutak vidi zatvaranje rudnika 1989.
godine.
„Rudnik je bio osnova i oslonac svih privrednih aktivnosti, a njegova likvidacija bila je pre svega
politička odluka. Ljudski faktor, a ne neka dublja ekonomska opravdanost, bio je presudan u
donošenju te odluke, ističe Antanasković.
Rešenja i predlozi – postoji li alternativa
Dok građani širom Srbije pokušavaju da se izbore sa stalnim rastom cena, svakodnevni život
postaje sve teži. Na pijacama i u prodavnicama primećuju se nezadovoljni pogledi, dok se
potrošačke korpe prazne brže nego ikada. Plate ne prate rast troškova, a mnogi se pitaju kako
preživeti mesec, a da se ne odreknu osnovnih potreba.
Na pitanje šta bi moglo pomoći građanima da lakše podnesu rast cena, Antanasković daje
konkretne odgovore:
“Nema mnogo opcija – štednja i odricanje od zadovoljstava, dodatni poslovi nakon radnog
vremena ili proizvodnja hrane za sopstvene potrebe u okviru okućnice”.
Međutim, ovaj model preživljavanja, iako efikasan na kratke staze, dugoročno može imati
ozbiljne posledice po zdravlje i kvalitet života. On upozorava da ovakav način života ostavlja
ozbiljne posledice na fizičko i mentalno zdravlje ljudi.
S druge strane, postavlja se pitanje šta bi država i lokalne vlasti mogle da urade kako bi
građanima olakšale svakodnevicu. Ekonomisti upozoravaju da se sredstva iz budžeta često
preusmeravaju na subvencije za strane investitore, dok domaći proizvođači, posebno u
poljoprivredi, ostaju bez adekvatne podrške. Ograničavanje uvoza jeftine strane robe i
podsticanje domaće proizvodnje mogli bi da doprinesu stabilizaciji cena, ali su takve mere, čini
se, još uvek daleko od realizacije.
“Novac se deli na razne subvencije, čak i stranim investitorima, dok se domaći poljoprivrednici
ne podržavaju dovoljno. Ograničavanje uvoza stranog mesa i hrane, smanjenje akciza i
komunalnih troškova moglo bi da poboljša standard građana. – smatra Antanasković.
Kao ključni faktor za poboljšanje života građana, on ističe snižavanje cena osnovnih troškova
života: Jeftina hrana i jeftini režijski troškovi su osnovni preduslov za pristojan životni standard.
Da li Aleksinac i Srbija imaju potencijal za takve promene? Da. Zašto se to ne radi, to je drugo
pitanje.
David Petrović
Ovaj tekst nastao je uz finansijsku podršku Evropske unije.
Sadržaj teksta je isključivo odgovornost Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan na projektu YoCoJoin i ne odražava nužno stavove Evropske unije niti Evropske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu.
Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija niti Evropska izvršna agencija za obrazovanje i kulturu.
Regionalna informativna agencija JUGpress nije učestvovala u produkciji teksta, ali ga kolegijalno objavljuje.
I ovo Vam može biti interesantno
