Izvor: B92, 27.Mar.2014, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobri celom svetu, a nama ne
Beograd -- Domaći stručnjaci izradili projekat reforme obrazovnog sistema, koji je ocenjen kao uspešan u 50 zemalja. Međutim, u Srbiji za njega neće ni da čuju.
Prof. dr Miroslav Kuka jedan je od autora projekta pod nazivom "Redefinisanost strukture obrazovnog sistema Srbije". Predstavljen je od Tajlanda i Nigerije do Italije, Španije i Velike Britanije, a u Srbiji je prošao bez reakcija prosvetnih vlasti, piše Politika.
Ovo je ujedno i najmasovnije organizovano istraživanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u oblasti obrazovanja poslednjih godina, tvrdi dr Kuka, koji je predavač na Visokoj školi za vaspitače u Aleksincu i Pedagoškom fakultetu u Bitolju.
"Poslednji skup na kojem sam govorio o srpskom obrazovanju bio je nedavno, na univerzitetu u Albaniji. Rad je objavljen i u najtiražnijem međunarodnom američko-kineskom obrazovnom časopisu, i to besplatno, na njihov poziv, kao i u Rusiji. S druge strane, poslao sam pet primeraka u Ministarstvo prosvete, isti materijal uputio sam i na 37 adresa učiteljskih fakulteta, visokih škola za vaspitače i katedri za pedagogiju filozofskih fakulteta i do danas nisam dobio nijedan odgovor", priča dr Kuka.
Dodaje da smo preplavljeni preporukama koje dolaze iz stranih zemalja i od stranih eksperata, a da su retki autori koji rade obrnuto i svoje rezultate i ideje preporučuju stranim vaspitno-obrazovnim sistemima.
A da ovo nije predlog jednog čoveka, svedoči i podatak da je u izradu ovog rada bilo uključeno više od 80 ljudi iz prosvete i, što je najvažnije, praktičara s terena – vaspitača u vrtićima, nastavnika u školama i to iz cele Srbije i zemalja regiona. Oni su tokom šest-sedam meseci davali sugestije, a konačni oblik teksta nastao je uz pomoć profesora Ksenije Jovanović i Jove Talevskog.
Šta je to što praksa predlaže i što je bilo interesantno svetu?
Koliko je problem "ponavljača" pojava kojoj se ne pridaje veliki značaj, govori i podatak da je prvo veliko istraživanje na tu temu urađeno 2011. godine i to posle 30 godina "praznine u literaturi". Rezultati su pokazali da je među populacijom neuspešnih đaka više dečaka nego devojčica, da je krizni period u petom i šestom razredu i da najviše ponavljača ima u mašinskoj i struci obrade metala, a najmanje u prirodno-matematičkoj struci. Oni uglavnom dolaze iz siromašnih porodica u kojima je više od troje dece. Prosvetne vlasti procenjuju da svake godine na popravni ide oko 20.000 dece.
U prvom ciklusu učenja, predškolskom, decu bi trebalo učiti društvenim veštinama, razvijati "kolektivni duh", stavljati akcenat na fizički razvoj i naučiti osnovne elemente čitanja, pisanja i računanja. U nižim razredima osnovne škole suvišni su izborni predmeti, smatra sagovornik Politike.
Nakon šestog razreda predviđeno je polaganje obaveznog testa opšte informisanosti i intelektualnih sposobnosti, čiji bi rezultati, zajedno s podacima iz upitnika koji popunjava odeljenski starešina, bili osnov za formiranje novih odeljenja u sedmom razredu.
U nastavu novoformiranih odeljenja (razreda), pored obaveznih i bazičnih predmeta, uvode se izborni i fakultativni predmeti, koje bira učenik a ne roditelji.
Najveća novina koju predlaže jeste da se ukine ponavljanje razreda i to kao stimulativna mera. Ideja je da u srednjoj školi učenici s nedovoljnim ocenama prelaze u naredni razred, međutim, ako su u osnovnoj više puta imali zaključene jedinice, ne bi mogli da doguraju dalje od obaveznog, prvog razreda srednje.
Kada dete sa zaključenom jedinicom pređe u naredni razred, moralo bi da sluša i 50 odsto nastave spornog predmeta iz razreda u kome mu je zaključena jedinica.
Učenicima koji su regularno (bez prevođenja) završili osmi razred, kao i po postojećoj strukturi obrazovanja, sledi polaganje testova iz srpskog jezika, matematike i testa opšte informisanosti, što predstavlja prijemni ispit za upis u jednu od prethodno naznačenih srednjih škola.
