Izvor: Kurir, 19.Avg.2011, 08:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UVELA ŠARGAREPA
Na Srebrnom jezeru dokona ekipa na suncu pokušava da smisli ime za novi most preko Ade.
„Kakav most, neće ih oprati ni Sava za sve ono što su nam uradili.“
„Ja imam rešenje šta s mostom“, kaže Toša. Koji Toša? Ne znaš Tošu Šetača?
„Gej parada treba da se održi na mostu. Dovoljno je da dva policajca čuvaju silazak sa jedne i druge strane mosta, a sve to evropskih aktivista >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << gej pokreta može da stane na most. Mogu da im se obezbede šatori, piće, muzika, pa neka ih nek se jedni drugima raduju mesec dana ako treba. Može i Karleuša da im peva. I dok se most ne završi, do 2030. imamo rešen bar taj problem“.
A onda u dolinu Lima u zemlju spaljenih crkava i manastira.
„Od izvora do uvora Lima šeset osam manastira ima“.
Prevedeni Njegoš se štampa samo u hiljadu primeraka. Što govori o popularnosti crnogorskog jezika
I dok vlast uvodi crnogorski jezik, i vladika Joanikije obnavlja i crkvišta i manastire. Samo u Bijelom Polju obnovljeno je sedamnaest crkava i konaka. Spremaju se za izgradnju srpskog duhovnog centra. Imaju iskustva sa okupacijom. Ništa nije toliko budalasto da ne bi našlo svoje pristalice. Zamislite detinjstvo bez Zmajevih pesama i Dositejevih basni. Bez „Zmajeve riznice“. Izbacuju ih iz škola. Šta će da uče. Jevrema Brkovića. O Bećkoviću i da ne pričamo. Neće moći više ni na sahranama da govori. Njegoš je još najgore prošao. Pojavio se prevod Njegoša na crnogorski. Svako malo, pa bojovnici i satnici crnogorske lumpen-inteligencije jurišaju na njega. Prvo su mu srušili kapelu, a sad ga prevode. Naravno, posla nema, privreda ne radi, pa daj kad nema Šarića da se zabavljamo Njegošem. Prevedeni Njegoš se štampa samo u hiljadu primeraka. Što govori o popularnosti crnogorskog jezika. Nema nijedne poštene bošnjačke kuće koja tog umivenog Njegoša neće nabaviti. Mada je i on sumnjiv kao genocidan. Sreća njegova što nije živio u vreme psećih grobalja. Stradao bi po tri osnova. Verov’o je u Boga. Imao malo više para od drugih. Imao malo više vlasti. Umro je mlad tako da nije stigao do Zidanog Mosta. I dok se Crnogorci i crnogorijanci bave kasapljenjem Njegoša, u Srbiju stiže čudan gost. I prije su nam gosti dolazili, pa im u kufere nismo donosili. Mnogo više nego gostom bave se naši analitičari sadržinom kofera u kojoj su pokloni ili katul-ferman za Borisa. Uvela šargarepa. Davno izvađena iz zemlje treba da se plasira na srpskom tržištu. A evo kako je takvog gosta primio Marko Miljanov Popović, vojvoda medunski.
„Tomo, ako dođe oni poslanik iz Beča prijed no ja dođem i donese mi od cara austrinskoga knjaževsku titulu za u Arbaniju, pozvaćeš Nova i Jovana i Pavića i još koga ‘oćeš, pa ga dobro dočekate ka i carskoga poslanika i srpskoga dušmanina: udarite mu stotinu tojaga, ili, ako ‘oćete ka velikome, sto i jednu“, pisao je Marko Miljanov.
