Izvor: Politika, 25.Apr.2014, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U novom Kulturnom dodatku u subotu, 26. aprila, čitajte:
ČITANJE GRADA
Beograd na previsokoj vodi
Nepotpune vizuelne najave pokazale su naselje „Beograd na vodi” višestruko odeljeno od svoje pozadine: morfološki, čak i klasno, s propetom kulom koja se nameće kao prestonički simbol, drugi posle Mosta na Adi, koji bi da to postane. Uglavnom namenjen stranim imućnicima, pojavio se kao tuđin silueti grada i susedstvu
Slobodan –Giša Bogunović
-----------------------------------------------------------
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
AUTOSTOPERSKI SUSRETI SA SAMIM SOBOM
Svaki čovek je „Novi Jerusalim”
Enriko Josif (Foto Z. Adrović)
Kada je imao četrdeset godina Enriko Josif prošao je kroz veliku krizu filozofije: Hajdeger, Kant, Hegel... sve mu se smešalo u glavi. Bio je na ivici samooduzimanja života, a onda se okrenuo unutrašnjem glasu. Progovorio je posle dugog stida, ćutanja
Božidar Mandić
-----------------------------------------------------------
KNJIŠKA POSLA
Bernhard i mi
Ovaj liberalno-levičarski nastrojeni, neverujući pisac afirmiše istinsko na račun tek deklarativnog samotništva iza kojeg lako proviruju populistički shvaćen resantiman i nevešto prerušene kolektivne frustracije. Treba videti kako u „Brisanju”i „Trgu heroja” bez dlake na jeziku govori o puzajućem neonacizmu
Tihomir Brajović
-----------------------------------------------------------
OKRUGLI STO (2)
Novine dragocenije od arhiva
BOJAN ĐORĐEVIĆ: Milan Stojadinović praktično uređuje Vreme koje vodi njegov brat, insistira da Vreme bude kvalitetan list i kaže: „Moramo da povlačimo novac iz budžeta, a da ne bude vidljivo, za Vreme, da bismo mogli da plaćamo više od Politike”
VIDOSAVA GOLUBOVIĆ: Iz bibliografije saznajemo niz novih činjenica nacionalnog karaktera. Iz Italije stiže vest da u Padovi postojiSrpska katedra. Piše se i o nameri čehoslovačke vlade da u sve gimnazije u Čehoslovačkoj uvede srpski jezik kao obavezni predmet
MARIJA CINDORI-ŠINKOVIĆ: U vreme Prvog svetskog rata, pošto mu je sin ranjen, Maksim Gorki sa njim odlazi u svoju vilu u Italiji. Dakle, iako mi je u svesti njegovo delo, ideje za koje se zalagao, taj isti Gorki u tom vremenu živi na visokoj nozi u Evropi, i mi to čitamo u Politici
VESNA MATOVIĆ: Politika je bila ne samo medijator nego i kreator kulturnog života, možda najviše u periodu moderne, kada se težište sa ruralne pomera ka urbanoj kulturi, što se poklapa i sa potiskivanjem patrijarhalne na račun građanske kulture
-----------------------------------------------------------
POSVETA
Svet u kojem jedan strašan štednjak vuče celo selo
Makondo postoji; u tome je njegova čarolija: Gabrijel Garsija Markes, 6. marta ove godine, na svoj 87. rođendan pozdravlja novinare i obožavaoce pred svojom kućom (Foto Beta (AP)
Poznavao sam Markesove pukovnike i generale ili bar njihove indijske i pakistanske parnjake; njegovi biskupi bili su moji mulasi; njegove ulične tržnice bile su moji bazari. Njegov svet je bio moj, preveden na španski. Nikakvo čudo što sam se zaljubio u njega – ne zbog njegove čarolije (mada mi je, kaopiscu odgojenom na bajkovitim istočnjačkim „čudesnim pričama”, i to bilo privlačno), već zbog njegove realističnosti – piše autor „Satanskih stihova” o Markesu
Salman Ruždi
-----------------------------------------------------------
INTERVJU
I demokratija je jedna vrsta utopije
Zoran Kovačević (Foto lična arhiva)
U toj utopiji se zaista živi. Štaviše, u odbrani te utopije, neokolonijalne sile spremne su da bacaju bombe. Činjenica je da postoji jaz između prirodnih nauka i humanistike i da se taj jaz i danas širi. Već prve velike istine moderne nauke iz temelja su uzdrmale ljudsko društvo, posebno njenu humanističku i duhovnu elitu – kaže akademik Zoran L. Kovačević
Mirjana Sretenović
-----------------------------------------------------------
RAZGOVOR S POVODOM
Posle odlaska De Gola, Francuzi su se potpuno izgubili
Vreme snova zamenilo je vreme strahova: Benoa Ditertr (Foto I. Hadžipopović)
Polovina sedamdesetih godina bio je trenutak kada je sve krenulo nizbrdo, kada smo prestali da govorimo o napretku ili revoluciji, a počeli da govorimo o krizi i samo o krizi. U isto vreme u Engleskoj prvi pankeri počeli su iz pop kulture potpuno da brišu idealizam, kaže pisac Benoa Ditertr, gost Molijerovih dana u Beogradu
Ivana Hadži Popović
Kulturni dodatak
objavljeno: 25.04.2014.
Pogledaj vesti o: Ada
