Izvor: Politika, 18.Jun.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna grobnica na Adi Ciganliji
U potrazi za ostacima Draže Mihailovića, na prvom sondiranju tla kod „ružičnjaka” na beogradskom kupalištu, otkriveni ostaci ljudskih kostiju
Da li su ljudske kosti, pronađene juče kod „ružičnjaka“ na Adi Ciganliji,
u Beogradu ,deo posmrtnih ostataka komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića pokazaće DNK analiza.Pretpostavka da se na tom mestu nalazi tajna grobnica potvrđena je i nalazomprimitivnih žičanih lisica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojima su bili vezani zglobovi šaka i podlaktica žrtava posleratne partizanske torture u zatvorskom kompleksu na Adi Ciganliji. Takođe, jučerašnje probno iskopavanje potvrdilo je iskaze četvorice svedoka da je tajna grobnica pozicionirana uz severni zid zatvorske ograde.
Juče oko jedanaest časova Blažo Đurović, šef ekipe „Montinga“, privatnog preduzeća za geodetske poslove, počeo je da određuje položaj severnog zatvorskog zida, GPS metodom koja se oslanjala na katastarske planove Ade Ciganlije iz 1932, 1946. i 1967. godine. Na licu mesta bili su i istoričar Srđan Cvetković, sekretar Državne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine, zatim Vladimir Petrović iz Tužilaštva za ratne zločine, novinski izveštači i nekoliko zainteresovanih građana.
Startni potez bio je ubikacija (određivanje položaja) ćoška gde su se sastavljali severni i zapadni zid zatvorske ograde čime je markirana linija severnog zida. Naime, pošlo se od pretpostavke da je general Mihailović, s još osmoricom streljanih sapatnika, sahranjen u krečani koja se nalazila sa spoljne strane severnog zida i koja je, naknadno, spojena sa septičkom jamom koja se nalazila s druge strane pomenutog zida. Ta pretpostavka zasnovana je na svedočenju četvorice svedoka, bivših logorskih zatvorenika na Adi, kao i na memoarskom spisu visokog oficira OzneSlobodana Krstića Uče.
Posle ubikacije zida proveravana jedanašnja nadmorska visina lokacije da bi se ustanovilo da li je, tokom godina, bilo nasipanja terena. Pokazalo se da je nivo severnog zida ostao isti, a da je na južnom delu zatvorskog kruga zemljapodignuta za metar. Usledilo je kopanje probnog rova, takozvanog šlica, u dužini od oko dva metra, koji je pod pravim uglom sekao rekonstruisanu liniju severnog zida. Kopano je na mestu udaljenom nekoliko metara od pomenutog ćoška, u skladu s tvrdnjom jednog svedoka da se grobnica nalazi baš na tom mestu.
Tačno u podne pomenutiĐurović, Cvetković i Petrović dohvatili su se ašova, krampa i lopate savlađujući ledinu tvrdu kao kamen. Videvši tu scenu, jedan postariji gospodin rekao je da je „ta Državna komisija kao crkveni miš“, a njegov ispisnik, penzioner Petar Bjelanović, Beograđanin poreklom iz okoline Knina, zavapio je: „Molim vas ljudi, pustite me da ja prvi zamahnem krampom“! Želja mu je ispunjena, a pošto su kopači brzo nažuljali dlanove, u pomoć su im priskočila još dvojica entuzijasta: izveštači „Politike“ i „Blica“.
Odmah ispod travnatog pokrivača ašov je počeo da udara u komade opeke, ostatke fabuloznog severnog zida, a onda su se ukazali i komadi betona, na dubini od oko pola metra. Dodatna potvrda da je gospodin Blažo Đurović odlično locirao traženu poziciju bile su grudvice i komadići kreča, nađeni na dubini od oko jednog metra.
A onda, posle nekoliko udaraca ašovom potpisnika ovih redova, lopata u rukama Blaže Đurovića izvukla je u 14 časova i 14ljudsku kost dugu oko osam santimetara što je grupici kopača bio znak da su na pragu odgonetke mračne tajne i da je moguće, makar u ovom slučaju, neutralisati zaumnu boljševičku kaznu oduzimanja prava na grob.
Ukupno je, do 16 časova i trideset minuta, pronađeno jedanaest većih komada kostiju, uslovno rečeno jer su sve one bile manje od prve nađene kosti, kao i devet malih koštanih krhotina. Odmah je izveden opšti zaključak prisutnih, naravno amaterski jer nijedan anatom nije bio na licu mesta, da je reč o kostima šake, na šta upućuje prisustvo primitivnih žičanih lisica (dva parčetai jedna „u komadu“), nađenih na istoj dubini gde su pronađene i kosti.
Međutim, pronađena su i još dva očito spaljena segmenta kostiju i drugi indikatori da je tu bilo paljevine, kao i desetak parčića stakla koji izgledom upućuju da su bili delovi nekakve staklene boce. To je Srđana Cvetkovića asociralo na mogućnost da je paljevina kostiju streljanih izvršena „molotovljevim koktelom“. Uz sve nabrojano pronađena je i jedna gvozdena letva dužine tridesetak santimetara, široka pet santimetara.
Pošto je nalaz prijavljen nadležnim službama, na lice mesta stigla je policija, a dotad prilično nervozni „bezbednjaci“ „JP Ada Ciganlija“, koji su tražili da se automobili „istraživača“ sklone s travnjaka preteći prijavama, postali su znatno ljubazniji. Po rečima Cvetkovića, sada je na potezu istražni sudija, a Đurović kaže da se dalje kopanje mora raditi krajnje pedantno, po arheološkim pravilima, špahtlom i četkicama.
Do, za danas najavljenog nastavka posla, prokopani jarak će se prekriti najlonom, a navodno će ga obezbeđivati službenici internog obezbeđenja Ade.
Dok su se kopači znojili na suncui pripeci, satima, betonskom stazom su jurcale devojke na rolerimaa mnogi biciklisti i pešaci, prolaznici, iz njima znanih razloga, cinično su komentarisali „otkopavanje Draže“.
Pre finalnog postupka, DNK analize, potrebno je još dosta posla: dalje otkopavanje i skeniranje terena koje će se, prema rečima Blaže Đurovića, raditi kombinovano, nemačkim OKM tehnologijom (dobra za detekciju metala) i švedskom aparaturom MALA (pogodna za slikanje geološkog profila).
Milan Četnik
objavljeno: 19.06.2011
