Izvor: Politika, 17.Jul.2009, 02:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seoska idila Ade Safari
Oazu prirode na desnom špicu Ade Ciganlije pohode posetioci željni mira, pecanja i dobrog zalogaja. –Ručak u društvu domaćih životinja iz mini zoo-vrta
Daleko od škripe točkova i orkestra automobilskih sirena, u oazi natkrivenoj krošnjama, tišinu narušava jedino zveckanje escajga u rukama ljudi koji jedu, dok im se oko nogu motaju patke, guske i zečevi. Po ribnjaku u kome se mreste šaran, som, smuđ, babuška >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa i raritetni linjak, graciozno plivaju labudovi. Prizor kao iz nacionalnog parka, a sve se zapravo odigrava na nekoliko kilometara od centra prestonice, na Adi Safari – desnom špicu Ade Ciganlije.
Ovo mesto najživlje je vikendom kada nagrnu ribolovci u potrazi za ulovom i „obični” posetioci tražeći mir. Za sve njih „rezervisane” su drvene klupe i stolovi u restoranu na obali ribnjaka, kao i oko „šaltera za samoposluživanje”. Reč je o verovatno najomiljenijem šalteru u gradu, za kojim ne rade oni što „nisu nadležni”, a čekačima ne otpadaju noge. Umesto dosadne papirologije, posetioci preuzimaju hranu i piće po povoljnim cenama. Pivo je 100, domaća kafa – 60, a sokovi staju od 80 do 130 dinara. Porcija girica, neizbežna uz „sok od ječma”, košta 120 dinara, a među „konkretnim” obrocima su skuša – 520 dinara po kilogramu, ili pastrmka – 850. Ljubitelji mrsnog zalogaja poručiće kobasicu, pljeskavicu ili belo pileće meso u somunu, a to zadovoljstvo košta 180 dinara. Ako se neko, čekajući ručak, zagleda u damu za susednim stolom ili lepote okoline, hrana se neće ohladiti, jer će ga prenuti poziv sa razglasa da je jelo gotovo. Zbog toga, svako ko poruči neki specijalitet sa menija, dobija karticu sa brojem i čeka da bude „prozvan”.
Svojevrsni ukras Ade Safari je mini zoo-vrt u kome se baškare koza Seka, fazani Cvetko i Cveta, pačići i guske... Životinjsko carstvo „čuva” aligator izvajan u deblu, ali i mnogo opasnija šarplaninka Nina od krvi i mesa. Rustično okruženje upotpunjeno je srpskom kućom iz 18. veka koja je na Adu premeštena iz Šumadije. U tradicionalnom ambijentu, uz rakiju, domaći hleb i sir, ovde se može kusati pečenje iz furune ili roštilj sa ćumura.
Ribu koju ulove pecaroši uglavnom vraćaju nazad. Ako dodatno plate, mogu da je zadrže, pod uslovom da nije teža od deset kilograma ili da nisu ulovili egzotičnog linjaka, koji nije na prodaju. Kako kažu na šalteru, celodnevna dozvola za pecanje na Adi Safari, od šest ujutru do 19 sati košta 500 dinara, a može se pecati i „samo” pola dana za 300.
Novac, ipak, nije nužan da bi se uživalo u ovoj oazi tišine. Dovoljno je razbaškariti se pokraj ribnjaka, kao što su juče na travi na Adi Safari leškarili sugrađani Dara Sombić i Nedeljko Cvetković. Hranu koju su poneli delili su sa dva bela labuda. Od kada dolaze ovde da uživaju u prirodi i druže se sa životinjama ljudi su im sve manje potrebni...
D. Bukvić
[objavljeno: 17/07/2009]
.jpg)
