Izvor: Politika, 10.Avg.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sava i Dunav zagađeniji, ali voda za piće ispravna
Kupanje u rekama nije preporučljivo. Za njihovo prečišćavanje se koristi više novca nego pre 7-8 godina, ali kvalitet vode iz slavina je isti
Prilično iznenađujuće je delovalo nedavno upozorenje gradskog Zavoda za javno zdravlje da Sava i Dunav, osim Savskog jezera – kod Ade Ciganlije, nisu preporučljivi za kupanje. Do sada se verovalo da voda te dve reke, prema kvalitetu većine uzoraka koji se uzimaju sa nekoliko mesta, spadaju u drugu klasu, što ih čini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pogodnim za kupanje, kao i za piće, nakon obavezne prerade u pogonima vodovoda. U gradskom zavodu, međutim, kažu da ovogodišnji prosek kvaliteta tih voda ne odudara od stanja u kojem su Sava i Dunav već godinama.
Zavod nije ponudio objašnjenje za to što i prethodnih godina, nije upozoravao na moguću štetnost brčkanja u bilo kojem delu Dunava i Save izuzev na Adi Ciganliji. Ali, to sada možda i nije važno koliko i činjenica da reke koje su van prve ili druge klase ne mogu biti ni izvorišta za vodovod. Iz Save i Dunava se ispumpava 60 odsto vode koja protiče beogradskim slavinama.
Prema nalazima Zavoda za javno zdravlje, 60 odsto uzoraka iz Save odgovara trećoj klasi, 10 procenata spada u čak četvrtu klasu i svega 30 odsto u drugu. Na Dunavu je još gore, jer 63,6 odsto uzoraka nije bolje od treće klase, dok 36,4 odsto ulazi u četvrtu klasu. Uzorci se uzimaju u obrenovačkom Zabranu i Makišu, koji je glavno vodoizvorište za Beograd, kao i kod Batajnice i Vinče, jedinog mesta odakle se iz Dunava crpe voda za piće.
U „Vodovodu i kanalizaciji”, ipak, kažu da su potpuno istinita sva dosadašnja uveravanja nadležnih da je voda za piće ispravna jer uspevaju da prečiste reke koliko god zagađene bile.
– Kada Zavod za javno zdravlje govori o vodi druge klase, ne podrazumevaju potpuno isto što i mi. Oni ispituju ekološki status voda, što znači da u obzir uzimaju i neke parametre koji ne upućuju na to da se ta voda ne sme zahvatati za piće. Na primer, izvesna koncentracija kiseonika je bitna za opstanak živog sveta u rekama. Ako je kiseonika manje od propisane vrednosti, to će vodu u očima zavoda svrstati ispod druge klase. Ali, kad se traži vodozahvat, kiseonika može biti i manje, pa da ta voda svejedno bude pogodna za piće posle prerade – objašnjavaju u „Vodovodu”.
Istina je da je kvalitet savske i dunavske vode pogoršan, kaže v. d. direktora „Vodovoda i kanalizacije” Svetozar Veselinović. Sava je pre sedam-osam godina bila u drugoj klasi, dok je sada između druge i treće, navodi Veselinović. Zbog toga su skočili troškovi prerade, kako bi Beograđanima i dalje bila prosleđivana voda nepromenjenog kvaliteta. Proces prečišćavanja je, otprilike, postao 10 do 15 odsto skuplji na godišnjem nivou.
– Mnogo češće peremo filtere i koristimo više aluminijum sulfata, aktivnog uglja i ozona za prečišćavanje vode. Izuzetno veliku količinu tih hemikalija upotrebili smo za vreme majskih poplava. U tih desetak dana potrošili smo 60–70 miliona dinara više nego inače na hemikalije – kaže Veselinović.
Poplave jesu „pokvarile” Dunav i Savu, ali je to bilo samo privremeno. Za pad kvaliteta vode, koji je registrovan u poslednjih nekoliko godina, Zavod za javno zdravlje veruje da su odgovorni ispusti kanalizacije i industrije, odnosno klanica, iz kojih se otpadne vode izlivaju direktno u reku. Zagađenje je, navode u zavodu, mikrobiološkog karaktera – konkretno, reč je o fekalnim vodama.
S obzirom na to da uz Savu i Dunav nisu nikle nove klanice, moralo bi se pretpostaviti da su kanalizacione vode još zagađenije nego nekada i da je zbog toga kvalitet vodotoka pogoršan. Ali, u „Vodovodu i kanalizaciji” tvrde da stepen zagađenosti njihovih otpadnih voda nije promenjen i da se ne može zaključiti kako su oni krivi za zagađenje Save i Dunava.
– Na tridesetak lokacija, prosečno jedanput sedmično, merimo koncentraciju otpadnih voda koje na dvadesetak lokacija ubacujemo u Dunav i na dva mesta u Savu. Godišnje imamo oko 1.500 uzoraka i tako kontrolišemo 80 odsto najvećih izliva u reke. Rezultati kontrola su isti u poslednjih pet i više godina, tako da kanalizacija nije mogla uticati na pogoršanje kvaliteta rečne vode. Fekalne vode, nažalost, ne prečišćavamo pre nego što ih ispustimo u Dunav i Savu. Ali, srednji protok Dunava je 1.000 puta veći od količine otpadnih voda koje mi ispuštamo u njega. Dunav kod Grocke mnogo čistiji izlazi iz Beograda nego što u njega ulazi u Zemunu – naglasio je Zoran Matić, izvršni direktor za kanalizacioni sistem.
----------------------------------------------
Prema nalazima Zavoda za javno zdravlje
Uzorci Save:
30 odsto – druga klasa
60 odsto – treća klasa
10 odsto – četvrta klasa
Uzorci Dunava:
63,6 odsto – treća klasa
36,4 odsto – četvrta klasa
V. V. – D. J. S.
objavljeno: 11.08.2014.
