Izvor: Politika, 09.Sep.2015, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekad biser, sada crna rupa
Bio je idealno mesto za veslanje u Beogradu i Srbiji. Bio je i najveći i najsigurniji zimovnik za čamce, a onda je mulj počeo da ga osvaja...
Zbog lepote Branislav Nušić je Adu Ciganliju nazvao „Vodeni cvet”. Donedavno, tako čarobnom činio ju je i Čukarički rukavac, u kojem su smešteni marina – najveći i najsigurniji zimovnik za čamce u gradu – nautički klub „Beograd” i tri veslačka kluba: „Crvena Zvezda”, „ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Partizan” i, najstariji, „Grafičar”, osnovan još davne 1905. godine, na teritoriji tadašnje Kraljevine Srbije. Kako se biser pretvorio u ruglo, a u pogledu kvaliteta vode postao „crna tačka”?
– Pre nego što su otpočele pripreme za izgradnju Mosta na Adi svake nedelje je dolazila barža i istakala gorivo u skladište „Jugopetrola”. S obzirom na to da je nosila veliku težinu i imala veliki gaz, prilikom prolaska bi i naduboko i naširoko razgrnula taj mulj, tako da nije bilo problema za ulazak i izlazak čamaca. To je trajalo blizu 35 godina. Sa izgradnjom mosta, skladište je prestalo da radi, a reka Topčiderka je nastavila da donosi ogromne količine raznog otpada koje se samo taložilo. Zbog toga već četiri-pet godina imamo ovu tešku situaciju – objašnjava Milorad Milić, predsednik nautičkog kluba „Beograd”.
Prvo ozbiljno čišćenje preduzeto je prošle godine, a efekti su trajali (čitava) tri meseca. Ipak...
– Bez obzira na ružnu sliku koja je pred nama i na funkcionalnost koja je samo nakratko uspostavljena, želimo da zahvalimo i gradu i Javnom preduzeću „Beogradvode”, koje je preduzeo sve da se ovo uradi, jer su veslači, koji donose i zlatne i srebrne medalje sa svetskih i evropskih prvenstava, dva i po meseca najlepšeg dela godine mogli da ulaze i izlaze sa čamcima i da treniraju. Ali, to je samo požarna mera – ističe Milić.
Otežavajuća okolnost je i to što je mulj Čukaričkog rukavca proglašen za otrovan. U analizama su pominjane primese kadmijuma, žive, arsena i drugih opasnih materija, pa je problem čišćenja utoliko veći, jer je iz ekoloških razloga mulj nemoguće bilo gde odlagati – ni u reku, ni na suvo. Šta je onda moguće?
– Mišljenja sam da je najefikasnije rešenje takozvano refuliranje. Dakle, da se pomoću bagera i cevi mulj izbaci u raku Savu. Ekolozi još uvek imaju tvrd stav, plaše se jer je ovo vodosnabdevajuća zona, ali sve je izvodljivo ako nadležne institucije, kao što je, na primer, „Jaroslav Černi”, urade studiju i daju predlog kako da se to izvede – uveren je naš sagovornik.
Mada su svesni da je čišćenje rukavca veliki poduhvat, Milić i njegove kolege iz ostalih klubova – Dušan Kovačević, direktor VK „Crvena Zvezda”, Ivan Brajtigam, trener kadeta u VK „Partizan”, i Stevan Stojanović, trener rekreacije, studentskog i takmičarskog veslanja u VK „Grafičar” – smatraju da je ovo je bruka i za grad, i za Adu Ciganliju, i za sve nas i zato pozivaju nadležne organe da iznađu mogućnost da ovaj problem trajno reše.
Naši sagovornici kažu da postoji više ideja za odlaganje, ali misle da treba da postoji i malo više volje u gradu da se to realizuje. Smatraju da mora što pre mora da se pristupi generalnom rešenju kako se taj mulj više ne bi vraćao nazad u rukavac, jer direktno ugrožava zdravlje veslača.
– Od samog početka ovi veslački klubovi omogućavali su zaljubljenicima u ovaj vrhunski sport na vodi da treniraju u savršenim uslovima i da ostvaruju zavidne rezultate. Ovaj Čukarički rukavac je jezgro veslanja i kajaka u Beogradu i Srbiji. U njemu treniraju naši najbolji veslači. Nastojimo da očuvamo tu tradiciju i dalje. Dolaze nam deca koja idu šesti, sedmi razred osnovne škole, a i mlađi. Oni, po standardnom programu, imaju čak i prevrtanje čamca, gde uče kako da se snađu u takvim situacijama. Međutim, svi se plaše prevrtanja. Taman posla da se ovde neko slučajno prevrne! – upozoravaju treneri Stevan Stojanović i Ivan Brajtigam i dodaju da u klubovima najviše strepe da će, kako se najavljuje, nivo vode opasti još 60 do 70 centimetara i da onda čamcima neće moći ni da ulaze, ni da izlaze, ili će to činiti uz visok rizik.
Ipak, klubovi se za sada i dalje nekako snalaze i funkcionišu. U vodi ima ribe, što ih navodi na zaključak da ona nije baš toliko prljava. No podsećaju da nisu oštećeni samo veslači već i oko sedam stotina vlasnika čamaca, koji su praktično tu zarobljeni. Jedan broj njih uredno plaća državi sve moguće takse, a ne može da koristi svoje čamce, a drugi deo se ni ne registruje i država ostaje bez tih prihoda.
– Ova marina predstavlja veliku vrednost za grad. To je najveći prirodni zaklon i zimovnik za čamce grada Beograda. Zašto bi grad ostao bez toga? Jedino pravo, a mislim i najjeftinije rešenje jeste da se izmesti ušće Topčiderke. Inače će ova reka večno donositi mulj. Jedna veća kiša i sve je opet puno. Nije dobro da se reka uliva u rukavac, mora da uđe u tekuću vodu, koja spira ono što ona donese. Eto, mi pričamo laički, dajemo razne predloge i ideje, a nadležni neka odluče šta će da preduzmu. Očekuje se generalno uređenje celog rukavca, ali o tom – potom. Mi sugerišemo da se do tada čišćenje radi na početku svakog sušnog perioda u godini, recimo juna meseca, kako bi mladi ljudi tokom sezone kako-tako mogli da se bave ovim lepim, zdravim sportom – rekao je za „Magazin” Dušan Kovačević, direktor VK „Crvena Zvezda”.
Očito da sve ovo nisu samo proizvoljne priče, s obzirom na to da je pre izvesnog vremena i Goran Vesić, glavni menadžer grada, u izjavi za štampu potvrdio da je jedan od glavnih problema Čukaričkog rukavca Topčiderka, koja ubacuje mulj, ali i da je Most na Adi usporio ulazak vode, zbog čega se deo tih materija vraća nazad u rukavac.
Vesić je obećao da će se problem Čukaričkog rukavca rešiti u naredne dve godine, da će taj mulj biti očišćen i da će ljudi moći slobodno da koriste čamce. On je rekao da postoje dva načina.
Jedan podrazumeva da se cela Topčiderska reka tretira na ekološki prihvatljiv način, za šta postoji projekat u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Drugi je revolucionarniji i podrazumeva preusmeravanje Topčiderske reke, koja bi se umesto u rukavac ulivala pravo u Savu.
Prema njegovim rečima, postoji plan da se u međuvremenu napravi nova moderna marina na mestu sadašnje, gde će postojat i benzinska pumpa, prodavnice i sve ono što jedna marina treba da ima, a poznato je da u Beogradu u ovom trenutku takva ne postoji. Saznali smo da su se pojavili i novi momenti u vezi sa agonijom Čukaričkog rukavca, ali smo, nažalost, do zaključenja broja ostali uskraćeni za odgovor.
Imajući u vidu značaj Čukaričkog rukavca za turistički i nautički potencijal opštine i grada, kako saznajemo u Informativnoj službi opštine, Čukarica je zajedno sa gradskim službama posvećena trajnom rešavanju problema Topčiderske reke. Rečeno nam je da su u više navrata inicirali čišćenje rukavca, a poslednja akcija uklanjanja mulja sprovedena je prošle nedelje. Opština će svojim angažovanjem podržati grad u trajnom rešavanju ovog problema, kako bi dobili opet sređen rukavac i dugo očekivanu savremenu marinu.
------------------------------------------------------------
Privremeno rešenje
Kako su nam rekli ovlašćeni u JVP „Beogradvode”, ovo preduzeće je svesno problema koji taloženje mulja predstavlja vlasnicima čamaca i ostalih plovnih objekata u rukavcu i predstavnicima veslačkih klubova u neposrednoj blizini i u prethodnim godinama je nastojalo da ovaj problem reši u skladu sa finansijskim i tehničkim mogućnostima. Tako su ekipe JVP „Beogradvode” pred svaku sezonu amfibijom, kao privremenim rešenjem, razgrtale mulj ne bi li se napravio koridor za prolazak čamaca i veslača.
Prethodne godine, u septembru, radnici su plovnim bagerom izvukli 4.000 kubika mulja iz rukavca, a ova akcija koštala je 11,5 miliona dinara. Tokom protekle nedelje, kao priprema za Karneval brodova, obavljena je akcija ponovnog pravljenja plovnog puta za prolazak čamaca i veslača. Pošto sredstva za trajnije rešenje nisu predviđena usvojenim programom za ovu godinu, JVP „Beogradvode” će rebalansom budžeta pokušati da ih preusmeri ne bi li se u skorijem periodu pomenuti problem otklonio. Kada je reč o mulju, JVP „Beogradvode” će od Instituta „Jaroslav Černi” dobiti uputstva o potencijalnoj lokaciji za njegovo odlaganje u skladu sa rezultatima analiza o toksičnosti.
------------------------------------------------------------
Podrška kao znak pomoći
Iako Čukarički rukavac nije u nadležnosti JP „Ada Ciganlija” (njihove ingerencije odnose se na naplatu taksa u marini), već, kako rekoše, isključivo u nadležnosti JKP „Beogradvode”, oni tvrde da su preduzeli sve neophodne mere (nisu konkretno naveli koje) kako bi se ovo pitanje i rešilo.
– Najveći problem pravi Topčiderka, koja se uliva direktno u rukavac, a plutajući otpad koji ona donosi stvara veoma ružnu sliku i sa razlogom smeta sugrađanima. Nasuprot Čukaričkom rukavcu, Savsko jezero, koje je isključivo u nadležnosti JP „Ada Ciganlija”, nalazi se u besprekornom stanju, što se može i videti, a mnogobrojne analize kvaliteta vode koja vrše nadležne institucije grada Beograda, to i dokazuju. Mi smo u martu mesecu uputili gradu zvaničan dopis koji ukazuje na problematiku reke Topčiderke i samog rukavca, a u toku su i izrada idejnih rešenja i plan regulacije koji bi ovo pitanje i rešio. Sve ovo, takođe, odnosi se i na marinu, za koju je u toku izrada raznih projekata za adaptaciju. Nova i moderna marina pre svega bi trebalo korisnicima da pruži neophodne uslove za nesmetano funkcionisanje. Želimo da Čukarički rukavac izgleda besprekorno, jer nam je svima cilj da Ada Ciganlija sa njenim okruženjem, kao i naš grad, naravno, budu lepi, čisti i reprezentativni – rekla je Tamara Vukoje, saradnik na poslovima marketinga, manifestacija i promocija JP „Ada Ciganlija”.
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda, Večiti derbi, Zvezda - Partizan
