Izvor: Večernje novosti, 23.Sep.2017, 23:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Kaplari" u smeću i korovu

Građani iznenađeni nedostojnim odnosom prema šumi značajnog imena, zasađenoj 2015. godine na Adi. JP "Srbijašume": Kompleks se održava. Nevena Marković: Dve i po godine gledam šiblje i plastiku KADA prošetaju savskom stranom Ade Ciganlije, na samom kraju pešačke zone popularnog gradskog izletišta, pored biciklističke staze, posetiocima pažnju privlači tabla na kojoj piše: Hrabrim rodoljubima koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << položili svoj život za odbranu otadžbine u Prvom svetskom ratu 1.300 stabala hrasta za 1.300 kaplara. Kada u šumu zađu svega desetak metara, pažnju im odvuče svega 150 sasušenih mladica zaraslih u korov, uz smeće koje su sugrađani razbacali svuda unaokolo. Kako je moguće da je šuma tako zvučnog imena dospela u stanje od kojeg bi se svaki osnovac sa trojkom iz istorije zastideo? Mladice hrasta lužnjaka, njih 1.300, prema navodima JP "Srbijašume", posađene su početkom 2015. godine na području Ade Ciganlije u okviru šireg projekta pošumljavanja Srbije - Jedno drvo za jednog ratnika, u čast nastradalima u Prvom svetskom ratu. PROČITAJTE JOŠ: Poziv Beograđanima: Konkuriši za uređenje parka, kvarta, ulice Sadilo se na površini od 13 hektara, čime je dovršeno pošumljavanje Ade Ciganlije započeto 2011. godine. Nažalost, deo tik uz pešačku zonu, koji je i najprometniji, izgleda tako da se ratnici "u grobu prevrću". - Svakodnevno šetam oko jezera, a povremeno prođem i pored redova mladica za koje sam mislila da predstavljaju mlade poginule oficire - priča sugrađanka Nevena Marković. - Već dve i po godine vidim samo korovsko žbunje, plastične tube koje pridržavaju neizrasla drvca, i smeće. Mislim da bi deo Ade gde stoji tabla u čast palim borcima morao da izgleda lepše i uređenije. Međutim, Adiba Džudović, inženjer šumarstva u JP "Srbijašume", ne deli mišljenje naše sugrađanke i kaže da se celokupna površina Ade Ciganlije održava redovno, a mesta gde je došlo do sušenja popunjavaju se novim sadnicama. * Tabla sa nazivom šume Ona objašnjava i da je manja površina uz biciklističku i pešačku stazu samo deo naučnog eksperimenta čiji se efekti ispituju na više lokacija u Srbiji. - U toku maja i juna tekuće godine okopavano je oko sadnica, a uklanjen je i korov - objašnjava Adiba Džudović. - Nažalost, korovska vegetacija je invazivnija i sa većim porastom, pa na prvi pogled nije lako uočiti prisustvo zasađenih biljaka. Naša sagovornica ističe i da se često dešava da sadnice unište nesavesni građani. Zbog visokih temperatura došlo je i do jačeg sušenja mladica, pa će od novembra ove godine do marta iduće, "Srbijašume" zasaditi hrast lužnjak na mestima gde stabla nedostaju. Procenjeno je, kaže inženjer šumarstva, da "za to treba utrošiti 1.550 sadnica". PROČITAJTE JOŠ: Francuzi kupuju beogradske vrtiće SIMBOL ŽRTVOVANjA Hiljadu trista kaplara je naziv jedinice koju su činili još nedoškolovani oficiri poslati kao pojačanje Prvoj armiji u Kolubarskoj bici. Sastav ove jedinice činio je buduću intelektualnu elitu Srbije. Hiljadu trista kaplara predstavljaju simbol žrtvovanja za slobodu sopstvene zemlje i naroda, jer su ih činili, mahom, golobradi mladići koji su svesno krenuli u neizvesnu borbu.

Nastavak na Večernje novosti...