Izvor: Blic, 03.Sep.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgraditi tunel ispod centra grada
Do kraja ove nedelje u Skupštini grada trebalo bi da bude promenjen Generalni urbanistički plan prema kojem bi Ada Huja od industrijske trebalo da postane komercijalna zona na kojoj će moći da se zida. U planovima je i da Savski amfiteatar postane novi centar grada. Sektor za Saobraćaj Urbanističkog zavoda istražuje kako ove dve lokacije povezati. Jedna od ideja je da se probije tunel.
- To je stara ideja. Čak je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svojevremeno započeto kopanje tunela, što se vidi u Karađorđevoj ulici gde postoji jedan ulaz. Za sada istražujemo koja bi bila trasa tog tunela, jer smatramo da je to logična ideja - kaže za „Blic" Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda.
U Generalnom planu Beograda, predviđeno je da se centar grada razvija na ove dve lokacije.
- Na Adi Huji i u Savskom amfiteatru biće moguće prodati zemlju i sazidati po miliona kvadrata poslovnog prostora. Računa se da će u njima svakodnevno boraviti između sto i sto pedeset hiljada ljudi. Postojeća trasa saobraćajnica koja ide Brankovim mostom, Terazijskim tunelom i Dečanskom je već danas zagušena - kaže Antić.
Od ideje do realizacije
Da li će tunel biti realizovan ne zavisi od Urbanističkog zavoda, mada je ova institucija često „dežurni krivac" što projekti stoje jer oni nisu završili planove.
- Slažem se da smo još pomalo „socijalistička" državna institucija, pa time i manje efikasna. Godišnje radimo između 15 i 20 planova. Od značajnijih uradili smo trasu Unutrašnjeg magistralnog poluprstena, završili smo Kosančićev venac koji me je sačekao 2004., a gotov je i plan za Trg Republike. Međutim, s pravom nas kritikuju za privrednu zonu oko autoputa, od Novog Beograda do Surčina. Plan nije gotov jer tamo nema vode. Moramo da nađemo rešenje kako da se ti objekti snabdevaju vodom - kaže Antić.
UdruŽiti snage
Na mesto direktora Urbanističkog zavoda Antić je došao u decembru 2004. godine. Da li će na tom mestu ostati za sada se ne zna, jer Zavod još nije došao na dnevni red raspodele funkcija u gradu.
- Najveći napor u ovom tri i po godine dugom mandatu uložio sam da celokupnu stručnu javnost uključim u projekte Urbanističkog zavoda. Potoji pet institucija i udruženja i svi su se, mada iznenađeni, odazvali. Radili smo zajedno na programima za Ulicu Jurija Gagarina, za Autokomandu i za Adu Huju. Ovaj poslednji je bio najuspešniji. Radimo, za sada iz daleka, i Savski amfiteatar -kaže Antić.
On ističe da smo „mali narod da bi sebi dozvolili da bilo šta izgubimo". Tako, kaže, razmišljaju Finci i veoma su uspešni. Mi se nažalost često delimo, podmećemo jedni drugima noge. Zato je okupljanje svih na razvojnim projektima veoma važno za Beograd.
Sanirati rubna naselja
Rubna naselja Beograda zauzimaju 5.500 hektara. U njima živi svega 50.000 stanovnika, obično doseljenih prognanih ljudi. Njima treba čak 17.000 kilometara „običnih" saobraćajnica (širine deset metara). Antić smatra da Beograd nikad neće imati dovoljno novca da njima izgradi infrastukturu i da te ljude treba uključiti u sređivanje naselja kroz novi program „Sanirajmo naselja zajedno", slično ideji pokojnog gradonačelnika Nenada Bogdanovića za fasade i liftove.
Privatizacija Zavoda
Odavno postoji ideja da se, zbog veće efikasnosti, Urbanistički zavod privatizuje.
- Treba neke delove privatizovati, kao što je izrada detaljnih planova za račun investitora. Ali, strateško planiranje razvoja grada treba da ostane u rukama gradske skupštine - smatra Antić.
