Izvor: Blic, 05.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad isplatio sve dugove
Vlada Republike Srbije prošle nedelje dala je saglasnost da Grad Beograd bude osnivač beogradskog hipodroma. Time će on postati javno gradsko preduzeće, a Grad korisnik 23 hektara zemljišta na kome se nalazi ovaj kompleks. Dok ne bude usvojen urbanistički plan od Topčiderskog brda do Ade Ciganlije, na Hipodromu će biti renovirana velika štala i napravljen plan trka za narednu sezonu. Jedan od prioriteta je i rekonstrukcija „Kraljeve tribine", koja je izgorela u požaru 2000. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine.
Donošenje odluke o osnivanju Javnog preduzeća „Beogradski hipodrom" biće, najverovatnije, na prvoj narednoj sednici Skupštine grada.
Prema rečima v.d. gradonačelnika Zorana Alimpića, već se pravi strategija za razvoj hipodroma i konjičkog sporta. I on potvrđuje da će najpre biti obnovljena „Kraljeva tribina".
Inače, ova tribina je objekat pod zaštitom države, izgrađen 1921. godine, pa njen izgled ni ubuduće neće moći mnogo da se menja.
- Rekonstrukcija „Kraljeve tribine" mogla bi da bude završena do proleća. Bilo bi dobro da smeštajni kapacitet bude najmanje 2.500 do 3.000 mesta za sedenje. I VIP tribina mora biti renovirana - kaže Radovan Dedijer, direktor Hipodroma „Beograd".
Na Hipodromu su još prošle godine neke stvari počele da se menjaju. U pitanju je renoviranje štala, a krajem 2007. godine bilo je 60 zahteva za smeštaj konja (kapacitet je 72 konja).
Još 1. decembra prošle godine startovao je i novi cenovnik pa smeštaj po konju, za mesec dana, košta 2.800 dinara. Vlasnici mimo toga plaćaju treninge i hranu. Oni koji vežbaju na hipodromu mesečno plaćaju i 1.600 dinara za korišćenje staze i odnošenje đubreta.
Paralelno sa ovim „manjim zahvatima", Beogradski hipodrom čeka još puno posla, a jedan od njih je i regulisanje statusa petnaestak štalskih objekata, koji od osnivanja Hipodroma „nije jasan". Takođe, problem su i restorani i kafići kojih na Hipodromu ukupno ima četiri.
- Restorane drže privatna lica ili bez pravnog osnova ili ona koja su već u nekom sporu sa Hipodromom. Zato je i neophodan urbanistički plan kojim bi bilo rešeno koji i kakvi objekati treba da postoje na ovoj lokaciji - smatra Dedijer.
Još jedna od stvari koje neophodno treba uraditi je uređenje staza i ostalih terena za takmičenja, ali i uvođenje reda u rad škola za jahanje i rekreativno jahanje.
U avgustu prošle godine Grad je isplatio sve dugove Hipodroma, ukupne vrednosti 57 miliona dinara, i na taj način je stečajni postupak obustavljen. Od tada, do sredine oktobra, bilo je šest trkačkih dana a prema rečima Dedijera, imajući u vidu stanje na Hipodromu, trke su bile korektne.
- Da bi takmičenja uopšte bila održavana neophodno je finansiranje koje je nemoguće rešiti bez investiranja u objekat u koji poslednjih 20 godina skoro da ništa nije ulagano. U međuvremenu planiramo ovogodišnju sezonu. Trkački program mogao bi da se finansira iz marketinga i sportskih kladionica. Za reklamiranje na Hipodromu zainteresovano je dosta firmi , ali uporedo treba ulagati i u izgradnju i infrastrukturu kako bi se privukla pažnja publike - objašnjava Dedijer.
Beogradskom hipodromu neophodna je saradnja sa Ministartvom finansija oko uređenja klađenja.
- Kladionice se moraju inovirati, a potrebno je uvesti klađenje i u kladionicama u gradu. Na Hipodromu je nekada radilo i po 30 uplatnih mesta, a tokom tokom poslednje sezone bilo ih je samo tri - kaže Dedijer.
Odluka Vlade Srbije o prelasku Hipodroma pod okrilje Grada očekivana je pre Nove godine. Kako se to nije dogodilo, Hipodrom nije ni ušao u gradski budžet za 2008. godinu. Novac za njegovo finansiranje verovatno će biti izdvojen rebalansom gradskog budžeta.
Prema nekim procenama, za izgradnju kanalizacione mreže, upravne zgrade, renoviranje tribine koja je izgorela i staza koje su u lošem stanju, potrebno je oko 50 miliona dinara.
Uređenje Hipodroma teći će uporedo sa izgradnjom Unutrašnjeg magistralnog poluprstena(UMP), čiji jedan deo ide uz sam Hipodrom (Nadvožnjak iz Požeške ulice i raskrsnica kod Careve ćuprije). Rad UMP počinje na proleće.
Beogradski hipodrom nekada je posećivalo i po 15.000 gledalaca, a danas je njihov broj oko 500.
Neophodno uređenje i trkačke staze
Prema Dedijerovim rečima, ni trkačka staza dugo nije sređivana.
- Narednu sezonu ćemo morati da izdržimo sa ovom, koja uz redovno održavanje i nije tako loša, ali na duge staze moraće da se uradi nova. Ipak, ova staza koja postoji na beogradskom Hipodromu najbolja je u Srbiji – kaže Dedijer.
Pojedini vlasnici ergela, zbog loše staze, svoje konje su prestali da dovode na Hipodrom jer su, kako se može čuti, povrede bile česte, drenaža loša, a prepone pucaju na prvi dodir sa konjima.
Centar konjičkog sporta
Prema rečima nadležnih, na Beogradskom hipodromu mogao bi da bude izgrađen i Kongresni centar. U planu je izgradnja i prostora za smeštaj gostujućih konja. Ambicija Grada je da Hipodrom postane centar konjičkog sporta u jugoistočnoj Evropi, zbog čega se i najavljuju velika ulaganja u ovaj kompleks.
Tradicija duga 100 godina
- Hipodrom je nastao odlukom ministra Narodne privrede Jaše Prodanovića, koji je početkom 20. veka Dunavskom kolu jahača „Knez Mihailo" dodelio zemljište kod Careve ćuprije gde je 1914. izgrađno trkalište
- Premijerni trkački dan održan je na Ivanjdan 1914. godine
- Organizacija trka nastavlja se 1921. godine, a održavane su i tokom tokom Drugog svetskog rata
- Nova vlast je 1948. godine donela odluku da Hipodrom postane državno preduzeće
- Neko vreme bio je u nadležnosti opštine Čukarica posle čega su o njemu brinuli Konjički savez Srbije i SIZ fizičke kulture
- Krajem osamdesetih Iranac iz Pariza Farzin Mošref značajno je popravio poslovanje i dešavanja na Hipodromu. Procvat je trajao do 1994. kada se Mošref iznenada povukao iz posla
- Jezdimir Vasiljević, vlasnik „Jugoskandika" navodno od Mošrefa otkupljuje deo akcija. Međutim, sunovrat se nastavlja, dugovi se gomilaju..
- „Kraljevska tribina" izgorela je 2000. godine
- Stečajni i postupak pred Trgovinskim sudom pokrenut je krajem juna 2006. godine
- U avgustu 2007. godine stečajnom upravniku i poveriocima Grad isplaćuje sva dugovanja Hipodroma. Zaključuje se ugovor o stečaju
- Krajem januara 2008. godine Vlada Srbije daje saglasnost da Grad može da bude osnivač JP"Hipodrom Beograd
.jpg)
