Izvor: Sportski Žurnal, 01.Dec.2010, 23:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

GOLF: Čovek u zelenom sakou

Naj­br­ža lop­ti­ca u sve­tu spor­ta, pu­nom br­zi­nom le­ti ka Olim­pij­skim igra­ma u Lon­do­nu 2012, a sve če­šće se okre­će i na na­šim pro­sto­ri­ma. Na dru­gom Ma­ster­su odr­ža­nom na Adi Ci­gan­li­ji, po­be­dio je Slo­bo­dan Ži­va­di­no­vić.
Da li je spo­me­nu­ti tri­jumf ujed­no po­ka­za­telj >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << da je on i naj­bo­lji srp­ski igrač gol­fa  u ovoj go­di­ni, gla­si­lo je pr­vo pi­ta­nje na­šem sa­go­vor­ni­ku?
– Imao sam naj­bo­lji pro­sek iga­ra na tur­ni­ri­ma ko­ji se ubra­ja­ju u ma­sters se­ri­ju – re­kao je Slo­bo­dan Ži­va­di­no­vić po­sle du­žeg raz­mi­šlja­nja. – Uko­li­ko je to, kao i po­be­da na za­vr­šnom tur­ni­ru me­ri­lo, je­sam me­đu naj­bo­lji­ma, a ovim tri­jum­fom i naj­u­spe­šni­ji u 2010.
Bi­ci­kli­sti bi re­kli – no­si­lac žu­te ma­ji­ce?
– Da, a gol­fe­ri – ze­le­nog sa­koa.
Iz­ve­štaj sa tur­ni­ra smo ob­ja­vi­li. Ka­ko Vam se sa dis­tan­ce sve sa­da či­ni?
– Golf je igra mo­men­ta. Imao sam svo­ja dva da­na, za raz­li­ku od ne­kih dru­gih. Pro­blem je što jed­na gre­ška vu­če dru­gu. Mo­že sve da bu­de bes­pre­kor­no to­kom če­ti­ri sa­ta i on­da po­gre­šan po­tez sve pre­o­kre­ne.
Da­kle, men­tal­ni deo pre­su­đu­je?
– Iz­u­zet­no je va­žan. Ne smeš da do­zvo­liš se­bi da se  loš mo­me­nat pre­tvo­ri u se­ri­ju. Cilj ovog spor­ta je – br­zo za­bo­ra­vi­ti, smi­ri­ti se. Gre­ška se pi­še i pra­ti te to­kom me­ča, ali osta­je i ka­sni­je, po­sle tak­mi­če­nja, što u dru­gim spor­to­vi­ma ni­je pri­sut­no na ta­ko dra­sti­čan na­čin. Bo­riš se pre sve­ga sam pro­tiv se­be. Dr­žiš kon­cen­tra­ci­ju to­kom dva da­na, što je pre­na­por­no. Ima ne­kih ma­te­ma­tič­kih mo­me­na­ta, ali je naj­ve­ći pro­blem što je mno­go to­ga za­sno­va­no na ose­ća­ju.
Ka­ko to iz­gle­da u prak­si?
– Po­red mo­men­ta ka­kav sam imao na 11. ru­pi na Ma­ster­su, ka­da je lop­ti­ca upa­la u pe­sak i na­te­ra­la me na ne­ko­li­ko po­te­za i sa­mim tim ne­ga­tiv­nih po­e­na vi­še, bu­de i dru­gih pro­ble­ma. Sam po­če­tak zah­te­va sna­žan uda­rac, pun na­bo­ja, a ne­kih 20 mi­nu­ta ka­sni­je pat se svo­di na ta­na­ni ose­ćaj, ap­so­lut­ni mir – uka­zu­je Slo­bo­dan Ži­va­di­no­vić. – Tak­mi­ča­ri se kod nas kre­ću u flaj­to­vi­ma. Če­tvor­ke po­la­ze isto­vre­me­no sa raz­li­či­tih ru­pa. S ob­zi­rom da se kvar­te­ti od­re­đu­ju po kva­li­te­tu, do­go­di se da do­đe­te na sle­de­ću ru­pu, a da ta­mo oni ko­ji bi tre­ba­lo da se sklo­ne ni­su ni po­če­li. Pad kon­cen­tra­ci­je je sko­ro ne­mi­no­van.
Ka­ko je kod pro­fe­si­o­na­la­ca gde svi kre­ću sa istog me­sta?
– Ima na hi­lja­de gol­fe­ra ko­ji su ve­o­ma bli­zu po svim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma svet­skom vr­hu, ali ne­ki se ipak iz­dva­ja­ju. Za­mi­sli­te ka­ko je Vud­su, na pri­mer, ka­da ga gle­da 10.000 lju­di, sva­ki po­tez mu je pra­ćen, a mo­ra da odr­ži kon­cen­tra­ci­ju. Tre­nu­tak ne­pa­žnje de­li te od 1.000.000 do­la­ra, 100.000 ili ni­ka­kve za­ra­de.  Oni na tre­nin­zi­ma po­sti­žu adre­na­lin­ski ni­vo sa  tak­mi­če­nja i obr­nu­to. Ja umem to­kom ve­žbe da idem sve iz pa­ra, bu­dem da­kle na nu­li ili do mi­nus je­dan, ali re­al­no sam na hen­di­ke­pu 11 tre­nut­no, a naj­bo­lje sam bio na de­vet. Ni­je isto ka­da si opu­šten na tre­nin­gu i ka­da se tak­mi­čiš.
Ko­li­ko za­vi­si od te­re­na?
– Ovaj naš u Be­o­gra­du je do­sta te­žak, zah­te­van. Uzak je i okru­žen dr­ve­ćem pa mo­žeš da „od­lu­taš u šu­mu“, da ti lop­ti­ca pad­ne iza ne­kog dr­ve­ta, u žbun i slič­no,  što sve mno­go ote­ža­va. Ka­da ode­mo u ino­stran­stvo po­sti­že­mo bo­lje re­zul­ta­te.
Ko­ji je Vaš naj­bo­lji re­zul­tat do sa­da?
– Pro­šle go­di­ne na Ma­ster­su sam bio dru­gi, ako se pi­ta­nje na to od­no­si­lo…
Ne, ne­go na do­ma­ćim i ino­stra­nim tak­mi­če­nji­ma?
– Kod ku­će imam 50 pe­ha­ra i ka­da že­lim sve­ga da se se­tim, on­da po­gle­dam šta na nji­ma pi­še. Bio sam pr­vak dr­ža­ve. Odr­ža­vao se BMV tur­nir, na ko­me sam jed­nom bio dru­gi, a po­tom po­be­dio. Po­sle to­ga sam 2006. uče­stvo­vao na Pr­ven­stvu sve­ta za ama­te­re u Džor­džu, u Ju­žnoj Afri­ci, iz­me­đu Kejp­ta­u­na i Dur­ba­na. Tur­nir je na mo­ru. Stek­neš uti­sak o to­me ka­ko je pro­fe­si­o­nal­ci­ma, pa­ze na te­be na sva­kom ko­ra­ku, od do­če­ka na aero­dro­mu do is­pra­ća­ja. Bio sam če­tvr­ti.
Da li je iko od na­ših gol­fe­ra na­pra­vio ve­ći uspeh?
– Ima­mo pro­fe­si­o­nal­ca u Ka­na­di, na­ši ama­te­ri ko­ji ži­ve u ino­stran­stvu ve­ro­vat­no su bo­lji, ali od nas iz Sr­bi­je mi­slim da ve­ćeg uspe­ha ni­je bi­lo.
Pri­ča­li smo o psi­hič­koj sna­zi, a šta je sa fi­zič­kom?
– U mla­do­sti sam bio ka­ra­ti­sta i bok­ser, pa je imam. Taj­ger Vuds džo­gi­ra 10 mi­lja sva­ko­ga ju­tra. Je­dan od NBA ko­šar­ka­ša, da li Džor­dan ili Bar­kli, ne se­ćam se, re­kao je da je Vuds naj­sprem­ni­ji spor­ti­sta da­na­šnji­ce.
Ka­ko se to od­ra­ža­va na igru?
– On u pro­se­ku pr­vi uda­rac iz­vo­di na 270 do 300 me­ta­ra. S ob­zi­rom da ima če­ti­ri ta­kva već je u ve­li­koj pred­no­sti nad ri­va­li­ma.
Ko­li­ko iz­no­si vaš po­čet­ni uda­rac?
– Naj­bo­lji je do 250 me­ta­ra, obič­no 220. Tih 50 do 100 me­ta­ra za­o­stat­ka je ogrom­no.
Ima­te li da­ljih am­bi­ci­ja u ovom spor­tu?
– Ne, jer sam ka­sno po­čeo i sa­da imam 37 go­di­na. Igram pre sve­ga da bih uži­vao…
 








Pogledaj vesti o: Ada

Nastavak na Sportski Žurnal...