Izvor: Večernje novosti, 18.Avg.2012, 23:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekološka svadba na Adi Međici

BILO je venčanja pod vodom. U vazduhu, na visini od 10.000 metara... ali svadbe kao što je na Adi Međici - još nije bilo.Ovde, na Savi, preko puta Novog Beograda, gde umorni od civilizacije nalaze mir, našli su i svoju bračnu luku Nataša Radača i Saša Francisti. Baš na mestu gde su se upoznali, zavoleli i posle jedne romantične noći, jedno drugom obećali da će se tu i venčati.Svadba - pola film, pola stvarnost. Svatovi su stigli čamcima. Nismo brojali koliko je bilo zvanica >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i koliko su puta čamci prelazili Savu, ali se na prevoz čekalo... Trebalo je vremena da se utovari sve što je za jedno ovakvo slavlje potrebno. Matičar, kumovi, muzikanti, rodbina, prijatelji i kolege mladenaca... iće, piće... i - novinari (bez njih, ništa!)- Gde je kum? Daj prvo kuma! - viče Saša Vasić, čamdžija i prijatelj mladenaca.- Ne! Prvo ide matičar - stiže odgovor iz “protokola”. - Ko stigne, stigne, matičar je najbitniji.Čamci forsiraju Savu. Čas su tamo, uz obalu Međice. Čas ovamo, odakle pristižu gosti.- Ovo je prva ekološka svadba na našoj Adi - upućuju u tajnu nesvakidašnjeg venčanja zaljubljenici u Međicu i Savu.- I ja sam prvi put matičar u ovom ambijentu - govori Kristina Kočović, matičar iz opštine Savski venac. - Lepo je, maštovito, nesvakidašnje.Na Adi Međici u podne je sve bilo spremno za venčanje. Od savske obale, uz stazu do sojenice, dvoje ljudi koji su rešili da svoju ljubav vežu brakom, putokaz su bile bele mašne na rastinju i stablima. Jasenovi, vrbe i topole, ma koliko da pamte, ne pamte ovakav dan. Čitava Međica, a to su vlasnici 86 sojenica, došli su da budu svedoci nekog novog, ovdašnjeg života.- Godinu i po smo zajedno, Ada i Sava su nas vezale, njima donekle dugujemo za našu ljubav - govori u trku Saša Francisti. I ode po mladu. Ona je, na njihovom splavu, već privela kraju sve pripreme pred sudbonosno “da”.“Podmoskovske večeri”, koje su bile uvertira u ovo neobično veselje, nazvano ekološkom svadbom, smenila je pesma “Ljubav u vazduhu”. Sa splava su, tada, polako stizali mladenci. Nataša - bosa, sa vencem belih rada u kosi. Imala je haljinu od belog narodnog platna, u rukama buket poljskog cveća. Saša - u japankama, u beloj košulji izvezenoj svilom. U belim, kežual pantalonama.- Gde su čeze, gde su čeze? - pitali su svatovi.- Dole na Savi, onaj čamac sa balonima - stigao je odgovor.Kumovi Dragana Nikolić i Slobodan Peličić već su otvorili kovčežiće sa burmama. A matičar - stihove Dušana Radovića i izvod Zakona o obavezama bračnih drugova.- Da li vi, Nataša... da li vi, Saša... - pitao je matičar mladence. Na svako pitanje stizalo je potvrdno “da!”Onda su iz ruku mladenaca odlepršala dva bela goluba i ugnezdila se u krošnje jasena, iznad njihove sojenice i svatova, već podgrejanih čistom šljivovom prepečenicom, koju je ispekla Sašina sestra. Zato se ova rakija i zove “sekina”, a točena je u čokanjčiće iz kanistera.Da li je srpska, najbolja “vatrena voda”, i probudila pitanje jednog svata: “Ako je ovo ekološko venčanje, zašto mladenci pred nama nisu kao od majke rođeni...”Odgovorila je nasmejana mlada:- Neka, neka to ostane samo za nas dvoje.Akustični zemunski ansambl “Lido” udario je u begeš. Prolomilo se “Sava tiho teče”. Veselje je do kasno u noć ljuljalo Međicu. Ovako prvi put. Da ne bude - samo jedno.
Pogledaj vesti o: Ada

Nastavak na Večernje novosti...