Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jun.2011, 06:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DNK analiza za posmrtne ostatke Draže Mihajlovića

BEOGRAD -

Posmrtni ostaci pronađeni na Adi Ciganliji, za koje se veruje da pripadaju generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću, uskoro će biti predati na DNK analizu, a ukoliko se ispostavi da ti posmrtni ostaci pripadaju njemu, o grobnom mestu bi trebalo da odluči porodica, smatraju stručnjaci.

Oni kažu da bi Draža trebalo da ima dostojanstveno obeleženo grob, kao i da bi porodici trebalo omogućiti da odlučuje o tome gde će on biti sahranjen.

Klasičan >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sudski postupak

Član komisije za otkrivanje tajnih grobnica ubijenih posle 1944. godine Slobodan Homen je Tanjugu rekao da očekuje da će narednih dana Ministarstvo unutrašnjih poslova početi sa iskopavanjem celog terena na Adi Ciganliji nakon čega će svi ostaci koji budu pronađeni biti odneti na Institut za sudsku medicinu.

Tu će, kazao je on, biti obavljena analiza kako bi se utvrdila starost posmrtnih ostataka.

"U ovom trenutku to je klasičan sudski postupak, kao da radite ekshumaciju bilo kod tela koje nađete na terenu, a po zahtevu komisije je Republičko tužilaštvo podnelo takav zahtev istražnom sudiji", kazao je Homen dodajući da je to proces koji će trajati narednih nekoliko meseci.

On je kazao da sledi analiza DNK koja podrazumeva poređenje sa DNK članova porodice za koje se pretpostavlja da su streljani na tom mestu.

Prema izjavama svedoka na tom mestu je streljano između sedam do devet ljudi, čija imena su poznata Komisiji, kazao je Homen, koji je i državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Spomenik

Homen smatra da bi Dražina porodica trebalo da ima "ključnu reč" kada je u pitanju mesto na kome će on biti sahranjen, ukoliko se ispostavi da pronađeni ostaci zaista pripadaju njemu.

On smatra da bi u Beogradu trebalo da postoji jedan spomenik koji se ne bi vezivao niti za jedan pokret posebno, niti događaj iz Drugog svetskog rata, već koji bi bio posvećen svim nevinim žrtvama rata. To bi, smatra Homen, bilo najbolje rešenje jer bi moglo konačno da dovede do pomirenja partizana i četnika.

Sekretar Državne komisije za otkrivanje tajnih grobnica onih koji su ubijeni posle 1944. godine, Srđan Cvetković je ranije Tanjugu izjavio da će posmrtni ostaci koji su pronađeni na Adi najverovatnije biti predati na DNK analizu tek kada se formira tim forenzičara koji će obaviti detaljno otkopavanje terena.

Cvetković je kazao da je sada ostatak posla na Tužilaštvu koje bi trebalo da odredi ljude iz Instituta za forenzičku medicinu, koji bi nastavili taj postupak i dodao da su predstavnici komisije tužilaštvu dali sve materijale do kojih su došli-mape, karte i slično.

Cvetković je rekao i da je otkopan samo jedan rov na lokaciji gde je, prema svedočenjima, streljan Draža Mihailović.

On, međutim, nije želeo da komentariše na koji način bi i gde Mihajlović bio sahranjen ukoliko se ispostavi da su nađeni ostaci njegovi.

Obeležiti na dostojan način

Kada je u pitanju to gde će Mihailović biti sahranjen ukoliko se utvrdi da su nađene njegove kosti, istoričari smatraju da bi to mesto, bez obzira ko će ga odrediti, trebalo da bude obeleženo na dostojan način.

I direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović smatra da Mihajlović ima pravo na grobno mesto i da bi to mesto trebalo obeležiti na skroman, ali dostojan način.

"Bez obzira na nahođenja i predubeđenja svi koji žele mogli bi da posete mesto ili da ga mimioilaze kao Titov grob i neka druga grobna mesta", kazao je Pavlović dodajući da Mihailović ima pravo na dostojno obeležje.

On je dodao da je to kako će on biti sahranjen, ukoliko se ispostavi da su zemni ostaci njegovi, "stvar političkog dogovora" u Srbiji.

Osvrćući se na istorijsku dimenziju Dražinog lika, on je kazao da nema dileme i da je naučno utvrđena činjenica da je njegov pokret bio antifašistički, dodajući da je propaganda uticala na svest građana da samo komunisti predstavljaju borbu za slobodu i da je to bio deo kreiranja istorijske slike.

Skupština Srbije usvojila je krajem 2004. godine izmene Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, kojima se pripadnici Ravnogorskog pokreta u pravima izjednačavaju sa partizanima.

Pred Višim sudom Beogradu vodi se postupak rehabilitacije, a poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović, koji je, po svemu sudeći bio kontroverzna ličnost, osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...