Izvor: Blic, 31.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čelik je pojeftinio, hoće li most na Adi?
Pad cene čelika od oko 50 odsto trebalo bi da pojeftini gradnju mosta preko Ade Ciganlije za oko 30 miliona evra i za toliko smanji ceh koji će platiti Beograđani. Sve zavisi od ugovora koji je potpisala gradska vlast sa stranim firmama. U Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju nisu mogli jasno da nam odgovore na pitanje da li su interesi Beograđana zaštićeni.
Izvesno je da most preko Ade prema potpisanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ugovoru treba da košta 118 miliona evra.
Konzorcijum firmi „POR” iz Austrije, „SCT” iz Slovenije i „DSD” iz Nemačke izabran je u martu 2008. godine za najpovoljnijeg ponuđača na tenderu. Upravni odbor Direkcije tada je saopštio da je ugovorena cena izvođenja posla od 118,642 miliona evra, uz rok od 40 meseci za završetak radova. Sigurno očekujući odmah pitanja javnosti, jer je ranije pominjana manja cena, Direkcija je podsetila da je po usvojenom idejnom projektu iz 2005. godine bio predviđen iznos od oko 90 miliona evra, ali je razlika realnost koja proizilazi iz poskupljenja čelika na svetskom tržištu za 52 odsto.
Pripreme za posao su krenule, a sami radovi počeli su početkom decembra prošle godine. Finansijska kriza, posle banaka, počela je da drma i proizvodnju sirovina, pa je cena čelika „pala” oko 50 odsto. Manje-više vratila se na nivo iz 2005. godine. Postavlja se logično pitanje da li to znači pojeftinjenje gradnje mosta, jer se čelik dosta koristi u ovakvom projektu. Ćuprija se finansira najvećim delom iz kredita koji je grad Beograd podigao kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), čije mesečne rate će vraćati Beograđani.
Da li su korekcije moguće i kada cene
padaju? Gradilište na Adi
(Foto: A. Veljković)
Na konkretno pitanje da li će gradnja mosta pojeftiniti jer je i cena čelika osetno manja, u Direkciji nisu imali konkretan odgovor.
„Prema propisima EBRD, na osnovu kojih je i zaključen ugovor o kreditu, na ovom projektu koriste se pravila FIDIK-a, Međunarodnog udruženja inženjera konsultanata. Koristi se „žuta FIDIC knjiga”, prema kojoj se paralelno odvijaju izrada Glavnog projekta i izvođenje radova – sistem poznat kao „projektuj i izvedi”. Sredstva se izvođaču isplaćuju u skladu sa ovim ugovorom prema stepenu izvedenih radova. FIDIK-ovi uslovi ugovora u sebi sadrže klauzulu da se ugovorna cena usklađuje sa cenama na tržištu kroz seriju koeficijenata koji su definisani ugovorom. Ove koeficijente objavljuju zvanične međunarodne i domaće institucije, a klauzula je standardna u svim međunarodnim ugovorima koji su predviđeni da traju više od godinu dana”, naveli su u Direkciji.
Upitani da nam pojasne „klauzulu o usklađivanju cena! u Direkciji su samo ponovili svoj odgovor.
Milana Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, ne bi začudilo da se državni činovnici nisu zaštitili od pojeftinjenja čelika. On ističe da je država mogla da traži određivanje cene radova u skladu sa promenama na tržištu. „Dosad se češće dešavalo da izvođač radova napravi klauzulu preko koje može da poveća vrednost posla”, dodaje Kovačević.
U gradskoj upravi misle drugačije. Milan Vuković, sekretar za urbanizam i građevinske poslove, ne sumnja da je ugovor zaštitio interese Beograđana. On nije mogao da preciznije odgovori jer nije bio uključen u posao.
Domaći ugovarači su na više primera mogli da se nauče kako se radi ova vrsta posla, ako to nisu znali. Slična situacija desila se i kod ugovora o remontu između EPS i ruske kompanije „Silovije mašini”. Strana firma trebalo je da u vrednosti od 100 miliona dolara obavi remont hidroelektrane „Đerdap 1”. Međutim, papirologija se odužila, samim tim i početak radova, a sirovine su poskupele. Posebna formula bila je ubačena u ugovor kako bi se obračunavao rast troškova, i ukupan posao je brzo prerastao prvobitnih 100 miliona dolara. EPS nije imao izbora već je morao da pristane na veću cenu.
.jpg)
