Izvor: Politika, 08.Jan.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrajk dokrajčio „Autosaobraćaj”
Glavna autobuska stanica u Kragujevcu ne radi od polovine oktobra prošle godine, kada su radnici ovog preduzeća započeli protest koji je velikim delom zloupotrebljen u političke svrhe
Kragujevac – Kada su 3. decembra, posle 45 dana blokade puta i pruge ka Kraljevu, prekinuli štrajk, radnici „Autosaobraćaja“ su kućama otišli zadovoljni. Umesto devet zaostalih plata, isplaćena su im dva minimalca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a dobili su i obećanja da će biti sproveden socijalni program za koji se prijavilo 288 od ukupno 480 zaposlenih.
Iako propala, firma je zadržala međugradske linije i mogućnost da sa državnim menadžmentom stane na noge. Međutim, iza najduže blokade saobraćaja u našoj zemlji ostala je šteta koja se meri desetinama miliona evra, koju još niko nije precizno izračunao.
Kada bi se visina štete sravnila sa dugovima preduzeća od oko 650 miliona dinara i svim obavezama prema radnicima, verovatno bi se ispostavilo da bi novac koji će morati da se upotrebi za obnovu oštećenih uličica kroz kragujevačka prigradska naselja i sela, kojima se tokom blokade odvijao sav drumski saobraćaj kroz ovaj deo Srbije, bio i više nego dovoljan da se izmire i svi dugovi „Autosaobraćaja“ i sve obaveze prema radnicima.
Na kraju je ispalo da su zaposleni u ovom preduzeću „klali vola za kilo mesa“. Pre svega, imajući u vidu da glavna autobuska stanica, koja je blokirana 16. oktobra, šest dana pre nego što su radnici autobusima preprečili raskrsnicu u Grošnici, još uvek ne radi.
Ne samo da je štetu trpela firma koja je ostala bez solidnih prihoda, već su nagrabusili i svi oni koji su, na posredan način, živeli od autobuske stanice.
Na primer, bez posla su ostali zaposleni u preduzeću „Futura plus“, koje je zatvorilo „nerentabilne“ trafike, iste one koje su pre štrajka imale odličan dnevni promet. Bez mušterija su ostali i okolni ugostiteljski objekti, a putnici i sada traže autobuse drugih prevoznika po okolnim ulicama.
Gradsko veće je zbog toga donelo odluku da obližnji parking prostor pretvori u stajalište, kako bi se koliko-toliko amortizovao problem, ali to je, ipak, privremeno rešenje. Dok novi menadžment „Autosaobraćaja“ ne konsoliduje stanje u firmi, Kragujevac će, po svemu sudeći, biti jedini veliki grad u zemlji bez prave autobuske stanice.
Za realizaciju socijalnog programa država će morati da obezbedi oko 100 miliona dinara, ali budućnost „Autosaobraćaja“ i preostalih radnika zavisiće, pre svega, od sposobnosti novog državnog menadžmenta da pronađe strateškog partnera, kompaniju koja će biti spremna da uloži u obnovu nekada jednog od najvećih prevoznika u Srbiji.
Ostaje nejasno da li će i ko nadoknaditi štetu „Fijatu“ i „Železnicama Srbije“, koji gotovo dva meseca manevrisali transportnim vozovima sa automobilima namenjenim izvozu. Umesto ka Kraljevu, vozovi su morali da idu okolnim, oko 200 kilometara dužim putem ka Beogradu, odakle su usmeravani ka barskoj luci.
Još posla oko „Autosaobraćaja“ imaće i kragujevačka policija, koja pokušava da utvrdi gde je završio novac koji je preduzeću dobijalo iz Fonda za razvoj, a koji je, kako se sumnja, trošen nenamenski.
Ranijih godina, kragujevačka policija je protiv odgovornih lica u preduzeću, koje je teretila za brojne finansijske malverzacije, podnela više od deset krivičnih prijava. Neki sudski procesi su završeni oslobađajućim presudama, a neki su još u toku.
Čvor „Autosaobraćaja“ pokušali su da razmrse sami radnici. Boreći se za koricu hleba, oni su napravili ogromne probleme, a zbog blokade glavnog magistralnog pravca često je dolazilo i do fizičkih obračuna sa nervoznim vozačima i meštanima okolnih naselja.
Pojedini gradski političari pokušali su da profitiraju na muci radnika, a organizovane su i kontrablokade saobraćaja, sa namerom da se do kraja zaoštri politička situacija u Kragujevcu.
Ako izuzmemo opravdani socijalni bunt, radnici „Autosaobraćaja“ i ugroženi žitelji južnog dela grada bili su velikim delom zloupotrebljeni u političke svrhe, što je opomena svim „običnim građanima“ koji, zbog teške materijalne situacije, planiraju da se na sličan način bore za svoja prava.
Brane Kartalović
objavljeno: 08/01/2014
Pogledaj vesti o: Štrajk
