Izvor: Politika, 08.Nov.2014, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stala nemačka lokomotiva
Štrajk mašinovođa i železničkog osoblja u Nemačkoj podstakao rasprave o odustajanju od privatizacije strateških koncerna
Na nemačkim drumovima i u vazdušnom prostoru iznad njih od četvrtka u ranim jutarnjim časovima vlada haos. Zbog štrajka železničara mahom je obustavljen šinski saobraćaj. Drumovi su zakrčeni, kapaciteti autobuskih i avio-prevoznika nedovoljni da prihvate sve putnike, a transport robe i resursa praktično je obustavljen.
Reč >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je o najvećem i najdužem štrajku železničara otkako su Nemačke državne železnice („Dojče ban”) privatizovane, dakle od 1994. godine. Teretni vozovi neće saobraćati do ponedeljka, dve trećine međunarodnih vozova mirovaće na peronima železničkih stanica puna četiri dana, a frekvencija prigradskih i regionalnih železničkih linija snižena je za 60 odsto na jugu zemlje, za oko 70 odsto na zapadu i za oko 85 odsto na istoku. Da nevolja bude veća, snabdevanje privatnih vozila i komercijalnih auto-prevoznika takođe je otežano – zbog nestašice goriva.
Četvorodnevni štrajk će, prema aktuelnim proračunima, skupo stajati nemačku privredu i državu: statističari su izračunali da će neposredna šteta iznositi oko sto miliona evra dnevno, a računajući i posredne posledice – preko milijardu evra.
Paradoks je da se Nemačka obrela u nezavidnoj situaciji zbog liberalno-kapitalističke politike koju sprovodi i na čijem sprovođenju insistira i na nivou Evropske unije, odnosno i kod kandidata za pristup EU, poput Srbije. Liberalizacijom zakona o zapošljavanju (i otpuštanju), kao i zakonom o privatizaciji vitalnih namenskih koncerna, nemačka vlada je podstakla nova i oštrija sučeljavanja preduzimača i onih koji žive od svog rada.
To se upravo dokumentuje na primeru železničara: do 1994. godine zaposleni u državnim železnicama uživali su status državnih službenika i bilo im je zabranjeno da štrajkuju. Naravno, nisu ni imali razloga za obustavu rada, jer su plate bile natprosečne, socijalna davanja velikodušna, a poštovanje regulativa o radnom vremenu primerno. Uz to su, po pravilniku službe, svi zaposleni posle nekoliko godina staža postajali „pragmatizovani radnici”, što će reći da praktično nisu mogli da dobiju otkaz.
Vremena su se promenila. Takozvani vetar racionalizacije a kasnije i privatizacije „oduvao” je više od petine zaposlenih, mesečna primanja su počela da se „tope” jer više nije bilo automatike njihovog prilagođavanja inflaciji i realnim, rastućim potrebama zaposlenih kao što su prinove u porodici ili kada bračni partner ostane bez posla.
Zahtevi štrajkača – a to su 20.000 mašinovođa i oko 17.000 pratilaca vozova i radnika u ranžirnoj službi – jesu povišenje primanja za pet odsto i smanjenje radnog vremena sa 40 na 37 radnih sati u nedelji, što, preračunato i ukupno, odgovara povišici od 15 odsto.
Svi predznaci upućuju na zaključak da će štrajkači ostvariti svoje zahteve. Tim pre što je nadležni sud juče odbio hitni zahtev uprave železnica da zabrani štrajk.
„Radnici imaju pravo da brane svoje interese, posebno ako su izloženi permanentnom, višegodišnjem pogoršanju uslova rada i realnom gubitku dela mesečnih primanja”, stajalo je u obrazloženju.
U novonastaloj situaciji, nemačka vlada, pre svega stariji partner u koalicionoj vladi – Demohrišćanska unija kancelarke Angele Merkel – „glasno razmišlja” o deprivatizaciji železnica, ali i avio-prevoznika, radnika u ključnim elektrodistribucijama i u namenskoj industriji. Poučena činjenicom da trećina železničkog saobraćaja, ipak, funkcioniše, zahvaljujući železničarima koji nisu prešli u privatizovani radni odnos i nemaju pravo na obustavu rada iz protesta, predlaže osnivanje državne železničke kompanije.
Zahtev je, u ime stranke, podneo potpredsednik demohrišćanske organizacije radnika (CDA) Kristijan Bojmler: „Nemačke železnice bi trebalo da budu pregrupisane u Saveznu agenciju za mobilnost, a mašinovođe, potom i ostali železničari, ponovo da steknu privilegovani status državnih službenika (ali bez prava na štrajk)”.
Prema oceni vodećeg komentatora nedeljnika „Špigl” Jakoba Augštajna: „Nemačke železnice su danas preduzeće u državnom vlasništvu koje pod maskom privatizacije podrezuje prava zaposlenih i uvećava profit – to je perverzija savremenog kapitalizma!”
Augštajnov komentar pojasnio je srž problema: Nemačka je, po ugledu na Veliku Britaniju, privatizovala svoje železnice. Ali, za razliku od Londona, Berlin se nije odrekao vlasništva – i dalje poseduje 100 odsto akcija... Drugim rečima, privatizacija Nemačkih železnica bila je farsa kojom je trebalo baciti prašinu u oči Evropi.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 08.11.2014.
.jpg)
