Izvor: B92, 30.Jul.2012, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnicima štrajk ne pomaže?
Beograd -- Borba za bolji život i dostojanstven rad sve je teža za prosečnog srpskog radnika, a izgledi da će protestima nešto i postići sve su manji.
Radnik u našoj zemlji živi sa nižom platom i većim dugovima od njegovih kolega iz okruženja, manjka mu i nade i perspektive, a sada se na spisak muka upisala i apatija.
U to su se, izgleda uverila i sedmorica radnika sa invaliditetom preduzeća Šumadija DES iz Kragujevca koji su u subotu prekinuli štrajk glađu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << započet još 10. jula.
Time je, bar privremeno, stavljena tačka na spisak njihovih (još neostvarenih) zahteva da im se konačno isplati osam minimalaca.
Ovaj, još jedan u nizu neuspelih protesta, dokazuje koliko su zaposleni u Srbiji nemoćni pred svojim poslodavcima. Istovremeno, predstavnici radničke kase, pominju vruću jesen, ali zasada nema nijedne najave generalnog štrajka.
Tako su, uprkos hroničnom nezadovoljstvu radnika, protesti postali parcijalni i sporadični.
I u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova uočavaju pravilnost po kojoj radnicima iz privrede štrajkovi malo toga mogu da donesu za razliku od onih kojima je poslodavac država.
Zato i danas o septembarskim protestima razmišljaju samo sindikati zdravstva i obrazovanja.
Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu, kaže da se njegov sindikat bori za poštovanje kolektivnog ugovora i ukidanje Uredbe o korektivnom koeficijentu, čija je primena odložena do 1. oktobra.
"Očekujemo razgovor sa novom ministarkom zdravlja, zahtev za promenu Uredbe o korektivnom koeficijentu, kojom bi osnovne plate zaposlenih bile smanjene za 10 odsto, podržala je i Lekarska komora Srbije. Ukoliko se uredba ne promeni, ući ćemo u štrajk", rekao je Savić za Novosti.
Sličnu najavu dao je i predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović tražeći sastanak sa ministrima prosvete i finansija. Na spisku njihovih zahteva je garancija da se plate neće zamrzavati, ali i da se promene ciljevi zacrtani u Strategiji obrazovanja „pošto su neizvodljivi“.
Koliko su ove „pretnje“ realne videće se već od septembra, budući da su ovdašnji radnici izgubili volju za svakom akcijom. Iscrpljeni hrpom neispunjenih obećanja, tranzicijom koja nema kraja i višnjegodišnjom finansijskom krizom, mnogi će, po svemu sudeći, od svoje borbe odustati već na samom startu.
"Položaj zaposlenih u Srbiji je veoma težak. Imamo najniži prosek plata u regionu i veoma visoku stopu nezaposlenosti, a istovremeno i manjak nade da će to brzo prekinuti" , kaže Milorad Mijatović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije
"Zato razloga za štrajk ima mnogo. Sem manjine koja radi u bankama, osiguravajućim društvima i visokih funkcionera u državnoj upravi, svi slabo zarađuju i teško sastavljaju kraj sa krajem. Ipak, pored svega toga, radnici su apatični jer ne vide šta više mogu da izvuku za sebe čak i da se upuste u štrajkove".
Pogledaj vesti o: Štrajk, Kragujevac
