Izvor: Blic, 12.Nov.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici u raljama privatizacije
UŽICE - Kad radnici postaju bespomoćna gomila očajnika, na koru hleba svedena, dok im tranzicija fabriku uništava, čuje li država za njihove vapaje? Tu sudbinsku metaforu ovih prostora preksinoć, četvrte večeri Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu, ispričala je „Radnička hronika“, predstava Narodnog pozorišta RS iz „Banjaluke“ i Sterijinog pozorja.
Po sjajnom tekstu Petra Mihajlovića u režiji Ane Đorđević, „Radnička hronika" ironično se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pozabavila štrajkom radnika firme koja nestaje u raljama privatizacije. Preduzeće su kupili bogati kapitalisti i svesno ga uništavaju, propašću fabrike dobro će ućariti.
Država ćuti dok proleterska klasa, bez novca i perspektive, čeka novu šansu koja nikako da dođe. To beznađe bolje od odraslih shvataju deca, pa trbuhom za kruhom odlaze u Nemačku i Australiju bilo šta da rade.
Kako od bunta koristi nema, glavni junak, vođa štrajka, u znak revolta odseca sebi prst i nagovara svoje kolege da isto to učine ritualno. Solidarišući se s vođom protesta, i ostali po jedan prst poturaju pod giljotinu, uvereni da će ovim činom iazvati milost gazda, otvoriti oči državi.
Temu u kojoj će se prepoznati mnogi gubitnici tranzicije „Radnička hronika" obradila je bez ljutnje i besa, a nijedan od aktera ove drame nema svoje ime.
- Likovi nemaju imena jer koga briga kako se radnik zove. Važno je da radi, da ga eksploatišu dok mogu, da ga uništavaju dok ga ne unište - pojašnjava Branko Janković, koji tumači glavni lik u ovoj predstavi.
- Tema je dodatno teška, pa bi i dodatna ljutnja i agresija bili višak. Hteli smo pokazati sliku društva u kome živimo, sudbinu ljudi pomirenih sa nesrećama koji nemaju dovoljno bunta u životu - kaže glumica Miljka Brđanin Babić.
Povezane vesti: Rukavica u lice crkvi Zagrebačkoj predstavi nagrada u Užicu Završen takmičarski deo JPF u Užicu Otvoren 15. Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu
