Izvor: RTS, 06.Avg.2009, 20:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (06. 08. 2009.)

Press: Ekskluzivno: Spisak 288 stanova koje je podelila Vlada, Novosti: Ekskluzivno: Spisak 288 stanova koje je podelila Vlada, Blic: Štrajkovi će celu Srbiju izvesti na ulice, Politika: Zakonu o informisanju ne može biti povučen iz skupštine, pišu dnevne novine

Ekskluzivno: Spisak 288 stanova koje je podelila Vlada

Državni službenici otkupili su u poslednje dve godine 288 državnih stanova >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << po bagatelnim cenama i uslovima o kojima obični građani mogu samo da sanjaju! Tako je, na primer, pre dve godine stan na Novom Beogradu od 95 kvadrata, koji je u to vreme koštao oko 200.000 evra, otkupljen za 50.000 ili samo 530 evra po kvadratu!

Naime, Pres je na uvid dobio spisak svih 288 otkupljenih državnih stanova, koji možete pogledati na našem sajtu (www. pressonline.rs). Spisak ima sedam gusto kucanih strana, a na njemu su navedeni ime kupca, grad (opština) na kojem je stan, veličina nekretnine, cena po kojoj je kupljen i datum kada je realizovan ugovor o otkupu. Slučajno ili ne, izostavljene su informacije o tome u kojoj državnoj instituciji rade i koju funkciju obavljaju novi vlasnici stanova!

Prema spisku, veličina otkupljenih nekretnina kreće se od nepunih 27, pa do prostranih 120 kvadrata. Od ukupnog broja stanova čak 43 nalaze se u Beogradu. Ti stanovi su prosečne veličine od 90 kvadrata i mahom se nalaze na izuzetno atraktivnoj lokaciji, Novom Beogradu. Zanimljivo je da na spisku ima i stanova na krajnjem jugu Srbije - 14 u Vlasotincu i dva u Medveđi (oba po 107 kvadrata).

Sve ove stanove njihovi novi vlasnici otkupili su po cenama koje su 4-5 puta manje od tržišnih, a sve zahvaljujući tome što su radili kao službenici u državnoj administraciji.

Tako se, na primer, pod rednim brojem 11 na spisku nalazi Nedeljka Stanisavljević, blizak saradnik generalnog sekretara Koštuničine vlade Dejana Mihajlova (DSS). Nedeljka je javnosti poznata po tome i što je vodila konferencije za novinare premijera Koštunice. Ona je stan od 72 kvadratna metra na Paliluli kupila za nešto više 13.200 evra, tačnije za neverovatna 184 evra po kvadratu!

Na „čelu spiska" je izvesna Željka Rajković, koja je stan od 95,23 kvadrata na Novom Beogradu u avgustu 2007. godine platila oko četiri miliona dinara! Kada tu sumu obračunamo u evrima, prema tadašnjem kursu, ispada da ga je platila ga je samo 50.436 evra, ili 530 evra po kvadratu! Takođe, bivši direktor Republičkog zavoda za razvoj Edvard Jakopin je stan na Novom Beogradu od 82 kvadrata početkom prošle godine platio 43.000 evra, 525 evra po kvadratu!

Međutim, osim ljudi koji su posle smene vlasti otišli sa svojih funkcija, na spisku su i oni koji su zadržali svoja radna mesta. Tako je aktuelni sekretar u ministarstvu zdravlja Nevena Karanović stan od 95 kvadrata na Novom Beogradu pre dve godine otkupila za 517 evra po kvadratu!

Sadašnja pomoćnica ministra za lokalni samoupravu Jasmina Benmonsur otkupila je 2007. stan na Čukarici od 59 kvadrata za 418 evra po kvadratu, dok njen kolega iz istog ministarstva Bratislav Đokić 95 kvadrata na Novom Beogradu platio samo četiri miliona dinara.

Vreme za odmrzavanje

Austrija nema direktnu granicu sa Srbijom, ali se uvek, zbog kulturoloških, istorijskih i geografskih veza, smatrala zemljom susedom. Zvaničnom Beču je cilj da sve zemlje regiona zapadnog Balkana, a među njima i Srbija, postanu punopravne članice Evropske unije. To je za "Novosti", u ekskluzivnom intervjuu, potvrdio i šef austrijske diplomatije Mihael Špindeleger.

- Verujem da je vreme da se unutar EU donese jasna odluka i odledi Prelazni sporazum sa Srbijom. S naše tačke gledišta, napori vlasti Srbije da u potpunosti sarađuju s Haškim tribunalom su ubedljivi. Shvatam rastuću frustraciju i razočaranje u Srbiji, i smatram da je i naša odgovornost da delujemo u skladu s tim. Rasprave o tom važnom pitanju su aktivne unutar EU i mi ćemo svakako nastaviti naše napore da se postigne sporazum.

- Kao zemlja iz susedstva, imamo naročit interes za stvaranje zone stabilnosti na zapadnom Balkanu. Prema našem mišljenju, jasna i opipljiva perspektiva punog članstva u Evropskoj uniji jedina je mogućnost da se postigne taj cilj. Austrija je uvek bila, i ostaće, jak zagovornik ove evropske perspektive. U nekim delovima EU postoji određen zamor od proširenja. Tim je važnije da se ova perspektiva ponovo potvrdi. Međutim, takav proces ne može da bude "jednosmerna ulica". Zemlje regiona moraju da ulože sve napore da bi se reforme pogurale napred. Obe strane, i EU i naši partneri na zapadnom Balkanu, moraju da ostanu privržene svojim angažmanima.

- Okretanje leđa našim parnterima u regionu bilo bi u suprotnosti sa osnovnim interesima Evropske unije. Od suštinskog je značaja da se evropska perspektiva za svaku zemlju zapadnog Balkana održi živom i uverljivom. Svako nepotrebno odlaganje na putu prema članstvu u EU usporilo bi neophodan proces razvoja i reformi u regionu.

- U ovom trenutku bilo bi kontraproduktivno utvrđivati konkretne datume, zato što bi to pobudilo očekivanja koja možda ne bismo bili u mogućnosti da ostvarimo. Treba da se usredsredimo na suštinu, na probleme i reforme u toku. Važno je da sve zemlje zapadnog Balkana nastave put evropskog reformisanja.

- Austrija će nastaviti da podržava deklarisanu politiku EU koja glasi: mesto svih zemalja regiona je u Evropskoj uniji. Evropske integracije neće biti potpune dok svaka zemlja zapadnog Balkana ne postane punopravni član EU.

Štrajkovi će celu Srbiju izvesti na ulice

Tokom jeseni moguć je opšti izliv gneva radnika jer im je do nokata dogorelo i zbog ekonomske krize i zbog isteka roka u kome kupci preduzeća nisu smeli da dele otkaze. Na margini javne pažnje, međutim, ostaje mogućnost masovnih uličnih protesta građana ne zbog solidarnosti sa radnicima, nego što su iscrpeli sve veštine preživljavanja u tranzicionoj Srbiji.

Po fabričkim halama, na ulicama, šinama, ispred zdanja Vlade Srbije i drugim lokacijama samo ove godine radnici su dizali bune u od Subotice i Pančeva, preko Kruševca i Kragujevca, do Vranja i Bora. Oko milion radnika je učlanjeno u jedan od tri najveća sindikata, uzalud: ti sindikati su složni i manje nego rogovi u vreći. Štetu trpe samo radnici, a profitiraju političke vlasti i poslodavci.

Na pitanje da li očekuju masovne proteste zaposlenih, sindikalne vođe horski odgovaraju pozitivno. Jedino ne gledaju istim očima uzroke i povode mogućeg radničkog nezadovoljstva.

- Siguran sam da nam predstoje masovni i radikalni protesti radnika ako Vlada i drugi državni organi ne reše njihove svima poznate probleme, a kooperativnost moraju da pokažu i poslodavci. Zbog izrazito teške materijalne situacije građanstva, pre svih nezaposlenih realna je opasnost od njihovog organizovanog protesta, neke vrste "pobune" građana - kaže Ljubisav Orbović, lider Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) koji okuplja oko 600.000 članova.

Branislav Čanak, vođa UGS „Nezavisnost" koji okuplja oko 190.000 radnika, ističe da su mogući radnički protesti ali da oni ne moraju biti obavezno sindikalni.

Zakonu o informisanju ne može biti povučen iz skupštine

Sporni zakon o javnom informisanju više ne može biti povučen iz skupštinske procedure, niti na njega mogu biti uloženi novi amandmani, pa Narodna skupština Srbije 31. avgusta može da usvoji, ili odbaci vladin, već ranije, korigovani predlog. Zakon bi mogao biti promenjen samo usvajanjem nekog od već podnetih amandmana o kojima je, takođe, obavljena rasprava, ali je takav scenario malo verovatan. Zakon je, prema poslovniku, mogao biti povučen samo do okončanja pretresa na sednici parlamenta.

Ukoliko poslanici 31. avgusta usvoje zakon u načelu, tek tada se prelazi na glasanje o amandmanima. Od 46 poslaničkih amandmana, samo dva je podneo DS (oni ne menjaju suštinski tekst zakona). Sve ostale su podneli opozicionari, osim LDP-a, koji nije podneo nijedan sa obrazloženjem da je „zakon toliko loš da ga amandmani ne mogu promeniti". Kako je tada objasnio Čedomir Jovanović, lider LDP-a, jedini izlaz za vladajuću koaliciju jeste povlačenje zakona iz procedure. Vlada nije poslušala Jovanovićev savet, a lider LDP-a je, ipak, kasnije spasao vladajuću koaliciju dogovorom sa DS-om i G17 plus da se glasanje o zakonu odloži do 31. avgusta, a da se u septembru donese „set medijskih zakona u dogovoru sa novinarskim udruženjima, OEBS-om..."

LDP može glasati samo za već postojeći vladin predlog, ili svoju podršku usloviti prihvatanjem nekog od postojećih amandmana. Ali, malo je verovatno da LDP zahteva od vladajuće koalicije da usvoji, na primer, amandmane SRS-a, SNS-a i Vladana Batića (DHSS), kojima se traži brisanje svih članova zakona. Ako bi tako nešto i bilo zatraženo, G17 plus verovatno ne bi prihvatio i zakon opet ne bi prošao.

Opozicije i dalje tvrde da će 31. avgusta doći u punom sastavu i da će učiniti sve da zakon ne prođe. Ali, vladajuća koalicija b i ipak, bez SPS-a (uzdržani) i JS-a (protiv), mogla uz pomoć LDP-a da „namakne" potreban broj glasova za usvajanje zakona o informisanju u obliku u kome je predložen.

Nastavak na RTS...