Izvor: Sportski Žurnal, 13.Feb.2013, 15:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PENAL: Radnički ne sme da bude bruka i sramota

Piše: Toma Todorović
Ma koliko da se nekome neće svideti konstatacija, ovaj drugi štrajk fudbalera niškog Radničkog ove zime, ali i cela situacija oko kluba sa Čaira, nisu ništa neočekivano.
Požar u klubu bogate istorije odavno tinja iz samo jednog razloga: Radnički je u svom gradu siroče. Ako mu se malo udeli, imaće šta da pojede, ako mu se da malo više moći će da se obuče, ako ima dovoljno novca onda će i preživeti.
Radnički je siroče >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << i zbog toga na izdisaju. Odavno je u rukovodstvu sa Čaira spala knjiga na dva slova – na predsednika Slavoljuba Vlajkovića i potpredsednika Zorana Bankovića.
Ne zna se zašto uopšte postoji Upravni odbor, ne zna se zašto se uopšte zakazuju sednice tog organa kad niko, i slovima i brojkom, iz članstva ovog organa, ni prstom nije makao da se klubu pomogne.
Mnogi iz UO obećavali milione, avione, kamione… A sve što su uspeli svelo se na to da su, kao u Radovana Trećeg, bili i ostali „članovi biblioteke”…
Radnički propada, i to je fakat. Dugo već. Davi se, guši… I, kao svaki davljenik hvata se za slamku. A slamka je mnogo tanka.
„Saradnici” ona dva preostala slova čairske knjige iz UO znali su letos da se kite „tuđim perjem”, kada je Radnički posle devet godina ponovo izborio plasman u Super ligu. Kao, zaboga, to je bio njihov uspeh.
Ti isti, koji obožavaju da se slikaju, da daju izjave za novine i u kamere, doveli su ovaj renomirani sportski kolektiv do dna. Slaveći tuđe, a ne svoje uspehe. I potom se sklanjali.
Da li je Radnički gradski klub Niša, ili ne? Na ovo istorijsko i višedecenijsko pitanje juče niko nije želeo da odgovori.
A odgovor, zanimljivo je, postoji: jeste, ali „na papiru”. Jer, da je drugačije, da je klub gradski u stvarnosti, kao što se sva gradska rukovodstva deklarišu, onda bi grad nahranio svoje siroče, ne bi mu dozvolio da gladuje, da ide golo i boso.
Žalosno je, a ovo je baš prava prilika i da se to javno kaže, da se u svakom, pa i ovom najnovijem gradskom rukovodstvu „pred Bogom krste” da će pomoći, da ulažu napore, kako se ne štede, da danonoćno brinu o klubu, a u stvari boli ih briga za Radnički.
Još je žalosnije, a i to nije nikakva tajna, da o tome hoće li Radnički preživeti najnoviju krizu odlučuju ljudi koji se javno deklarišu kao prijatelji kluba, a u kafićima i kafanama ne kriju da razmišljaju samo o jednom – kako da odmognu, kako da ugase Radnički.
Sa ovog mesta i na ovom prostoru prenosimo poruku koju svi Nišlije znaju i mnogo su je do sada puta ponavljali: Radnički je niški klub, Radnički ima istoriju, ima tradiciju, ima trenere i sve selekcije, ima dobru seniorsku ekipu, ima odane navijače i ne sme da bude niška bruka i sramota.
Pogledaj vesti o: Štrajk

Nastavak na Sportski Žurnal...