Izvor: Glas javnosti, 18.Sep.2009, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od štrajka vajde nema
BEOGRAD - Ukoliko se obespravljeni radnici u srpskim preduzećima povedu za primerom kolega iz slovenačkog „Gorenja“ koji su obustavom rada uspeli da nateraju poslodavce da im plate dodatak na skupoću, neće ništa postići jer u Srbiji para nema.
U fabrici „Gorenje“ iz Velenja oko 2.000 radnika iz svih pogona koji su od utorka štrajkovali nezadovoljni visinom isplaćenih zarada, nastavili su rad juče ujutru pošto je poslovodstvo fabrike pristalo na dogovor koji predviđa >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << isplatu dodatka na skupoću ne samo radnicima u proizvodnji i radnicima u procesima podrške proizvodnji, već i zaposlenima na čekanju. Ova pobeda radnika „Gorenja“, prema ocenama slovenačkih analitičara, mogla bi da pokrene talas protesta obespravljenih radnika širom Slovenije.
Da li bi neku korist srpskim gladnim radnicima doneo sličan protest pitali smo predstavnike srpskih sindikata i poslodavaca, ali i jedni i drugi sumnjaju u pozitivan ishod takvih akcija. Dok poslodavci smatraju da bi se radnici džabe bunili jer poslodavci nemaju para za dodatak na skupoću, predstavnici sindikata tvrde da radnici u strahu od gubitka posla ne mogu da se izbore ni za plate koje sada primaju, a kamoli da traže dodatak na skupoću.
BORBA ZA MINIMALAC
Predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da će proći još mnogo vremena dok se radnici u Srbiji ne izbore za isplatu dodatka na skupoću.
- Teško da bi radnici protestom nešto postigli. Vodi se borba da se isplate i minimalne zarade. Malo je primera kod nas koji bi mogli da se prema poslovanju uporede sa „Gorenjem“ koje radi i ima organizovan sindikat. Kod nas postoje dve vrste preduzeća, jedna koja ne isplaćuju plate i doprinose i druga u kojima se pregovara oko zarada. To su definisani ugovori koji se poštuju, ali je malo takvih preduzeća kao „Tigar“, farmaceutske kuće i neke metalske kuće - kaže Orbović.
- Sumnjam da bi radnici bilo šta postigli iz prostog razloga što su sindikati razjedinjeni. Pitanje je i koliko su radnici spremni na takve proteste zbog straha od otpuštanja. Država ne stoji iza sindikata i pokušala bi to da spreči. Radnici se bore za goli opstanak i ne mogu da se izbore ni za zarađene plate, a ne za nešto više. Naša svest još nije na tom nivou - kaže Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ i dodaje da šansu na uspeh imaju samo komunalna preduzeća čiji štrajk država ne bi mogla da ignoriše.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije smatra da radnici i kada bi se pobunili ne bi dobili ništa pošto srpske poslodavce muči besparica.
- Kod nas nema ko da radnicima nešto da, ni država, ni poslodavci. Slovenija je bogatija od nas i njihov bruto proizvod je 6,5 puta veći od našeg i država ima novac da poslodavcima nadoknadi razliku za četvoročasovno radno vreme. Ona se uzdržavala od kreditnih aranžmana sa MMF, pa je ne muče dugovi, a njihova domaća preduzeća imaju rezerve, za razliku od naših. Kod nas je malo uspešnih preduzeća, a dobro posluju samo strane firme, ali taj novac odlazi maticama. Radnici bi mogli da uzmu novac od države koja se razbacuje parama, ali zaposleni u javnom sektoru i posle smanjenja plata imaju 51 odsto veće plate nego u privatnom sektoru - kaže Rajić.
''...Naša svest još nije na tom nivou - kaže Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ ''-цитат.
А чега ти беше председник. Ееееееееееееее! и још увек си председник, јел'! Председника без свести, савести....Еееееееееееее! Нажалост и други нису бољи.
Pogledaj vesti o: Štrajk
