Izvor: BKTV News, 16.Jan.2014, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi štrajkovi: „Tango argentino“ gladnih
Kada je svojevremeno lider PSS BK Bogoljub Karić, boreći se za pravedniju socijalnu politiku koja je neraskidivo povezana sa razvojem privrede Srbije, nameravao da pokida „lance i katance“ postavljene na vrata mnogobrojnih fabrika, tadašnja pseudodemokratska oligarhija je direktno radila na tome da se dočepa kapitala.
Paralelno sa velikom pljačkom narodne imovine, koju neki ekonomski analitičari licemerno nazivaju >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << „prvobitna akumulacija kapitala“, osnivana su udruženja poslodavaca, ali i sindikati koji bi trebali da brane radničke interese. Danas prava 1.700.000 zaposlenih u Srbiji brani preko 24 hiljade sindikata koji više vode računa o ličnim interesima sindikalnih vođa, nego o pravima radnika.
Po rečima Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, postoji odredba koja nalaže da svaki novoformirani sindikat mora pojedinačno da se registruje bez obzira na to što je član neke veće centrale koja je odavno registrovana. Statistički gledano jedan sindikat dođe na sedamnaest radnika. „Država je odgovorna za ovakvu situaciju i ovo se ne prekida, jer ima onih kojima ovakav haos u sindikalnom organizovanju odgovara“, kaže Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.
Zato i ne treba da nas čudi zašto danas za štrajkače niko ne mari. Zbog neisplaćenih zarada, neoverenih zdravstvenih knjižica, nepovezanog radnog staža i drugih nepravilnosti, radničko nezadovoljstvo je kulminiralo u „Šabačkoj mlekari“, „Valjevoputu“, kraljevačkoj „Fabrici vagona“, vranjskom „Jumku“… Kako za „Večernje novosti“ kaže predsednik samostalnog sindikata „Jumka“ Slađan Mitić, oko hiljadu radnika ove fabrike je poslednju platu primilo za maj prošle godine, a radni staž im je nepovezan od 2010. godine. Situacija je alarmantna, jer nema odgovora ni na jedan od više od hiljadu dopisa, koliko su poslali na različite adrese sa molbom da se pomogne radnicima. Zaposleni u „Jumku“ su odlučni da istraju do ispunjenja svojih zahteva.
Sličnu izjavu dala je i glavna poverenica ASNS u Jumku Snežana Veličković: „U ponedeljak ujutru zatražila sam sastanak kod generalnog direktora, ali on ne želi da nas vidi. Svi su u štrajku, osim pojedinih šefova koji se boje direktora. Nećemo raditi dok se svi zahtevi ne ispune i dok kompaniju ne posete premijer Ivica Dačić, potpredsednici Vlade Aleksandar Vučić i Jovan Krkobabić. Dali smo za sve to rok od deset dana, a ukoliko se ništa ne desi, blokiraćemo auto-put“.
Šta u ovakvoj situaciji preduzima država? Nema sumnje da se predizborna obećanja vladajuće koalicije polako ostvaruju. Aktuelna vlada je rešena da stane na put svakovrsnoj korupciji i kazni sve one koji su učestvovali u nekontrolisanoj tajkunizaciji Srbije. Ipak taj zadatak je pretežak da bi građani osetili boljitak. Nema tog čarobnog štapića koji bi mogao da nam preko noći stvori bolji životni standard. Uostalom, to na svojoj koži najviše oseća osiromašena radnička klasa koja je dovedena do ruba egzistencije. Još uvek su aktuelne reči vicepremijera Aleksandra Vučića da nam preti „argentinski scenario“ ukoliko u bolesnom sistemu ne počenemo da menjamo bolesne manire i navike.
Predrag Prokopljević
Tweet
Pogledaj vesti o: Štrajk
