Izvor: RTS, 02.Maj.2009, 17:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne smemo ignorisati proteste radnika
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio da Vlada Srbije ne sme da ignoriše proteste radnika, već da preuzme proaktivnu ulogu i formira krizni štab pre nego što štrajkovi budu radikalizovani. Ukoliko nema socijalnog dijaloga, jedina alternativa jeste protest i ulica. Neophodna redovna socijalna davanja, ističe Ljajić.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da Vlada Srbije ne bi smela da minimizira proteste radnika, već da preuzme proaktivnu ulogu i formira krizni štab pre nego što ti protesti budu radikalizovani.
"Ukoliko bi se protesti ignorisali, prvi sledeći korak bila bi njihova dalja radikalizacija jer u opštoj atmosferi straha, nesigurnosti i neperspektivnosti, koja se na neki način i kreira, ljudi računaju da nemaju šta da izgube i da protestom mogu bar nešto da dobiju od Vlade ili poslodavca", rekao je Ljajić u intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, proaktivna uloga Vlade podrazumeva da se sasluša bukvalno svaki radnik i sindikalna organizacija, iako veliki broj zahteva nije realan i objekivan, a mnogi od njih vuku korene i iz perioda 90-tih godina i nema nikakvog zakonskog osnova da im se izađe u susret.
Ljajić je naveo da bi vladin krizni štab trebalo da čine predstavnici različitih ministarstava, koji bi se "bukvalno bavili svim pojedinačnim slučajevima, statusom preduzeća, razgovorima sa sindikatima i predstavnicima radnika".
"Kroz to treba vrlo jasno staviti do znanja šta je realno u zahtevima, svaki argument staviti na sto, kao i sve ono što je u okviru zakona, s jedne strane, i finansijske mogućnosti da izađe u susret, sa druge. Ali, postoje i zahtevi koji su van svake realnosti, o kojima takođe treba razgovarati", rekao je ministar.
Socijalni dijalog ili protesti
Ministar Ljajić je dodao da su, ukoliko nema razgovora i socijalnog dijaloga, jedina alternativa protest i ulica, koji ipak neće rešiti nijedan od socijalnih i ekonomskih problema sa kojima se suočavaju i radnici i cela zemlja.
Na pitanje kada bi po njegovom mišljenju bio poslednji rok za formiranje takvog tela, Ljajić je odgovrio da je očigledno da protesti već postoje u Kragujevcu, Kuršumliji, Leskovcu, u raznim firmama kao što su "Partizan", Tekstilni kombinat "Raška", što ukazuje na to da se ne može samo gledati šta se dešava i reagovati tek ukoliko se protesti radikalizuju.
"Ako nema dijaloga, imaćemo situaciju da nam se iz dana u dan pojavljuju novi protesti, stvara loša atmosfera u društvu i stiče utisak da kriza sa ekonomskog prelazi na politički i širi društveni aspekt", ocenio je Ljajić.
Ministar rada je dodao da strahuje da kriza još uvek nije "dotakla dno" i ukazao da ni jedna od mera koje Vlada Srbije preduzima nema konačan karakter, niti postoji mera za koju sada može da se kaže da je trajnog karaktera i da će, sasvim sigurno, dati očekivani rezultat.
"Svaka od ovih mera je podložna korekciji ukoliko se vidi da ne daje rezultate. Međutim, nadam se da će i ovaj drugi paket mera dati rezultat, bar kao i onaj prvi, koji je bio važan za očuvanje makroekonomske stabilnosti", naveo je Ljajić i dodao da je privreda realno ugrožena i da joj treba pomoći.
Ministar se složio sa primedbom sindikata da ubuduće moraju da budu konsultovani pre nego što se usvoje mere i dodao da je Vlada spremna da o tome razgovara kako bi se donosile najbolje odluke.
Neophodna redovna socijalna davanja
Ljajić je rekao da je neophodno da se obezbede redovna socijalna davanja i da je uveren da će do kraja godine to biti ispunjeno jer trenutno nedostaje oko 3,6 milijardi dinara.
Ministar Ljajić veruje da će taj novac biti obezbeđen kroz preraspodelu unutar samog Ministarstva, eventualno kroz budžetsku rezervu, ili kroz još jedan rebalans budžeta do kraja godine, ukoliko ga bude.
"Niko od naših korisnika ne sme biti uskraćen da na vreme dobije bar taj iznos socijalne pomoći ili nekog drugog davanja, koje mu zakon obezbeđuje", rekao je Ljajić.
Ministar je objasnio da se radi, pre svega, o višečlanim porodicama, deci do trinaest godina, te starima iznad 65 godina, koji nemaju nikakvih primanja.
Na žalost, rekao je ministar, prema nekim statistikama, u Srbiji ima oko 10.000 starih koji nemaju ostvareno pravo na penziju, niti bilo kakav vid materijalne pomoći.
U te kategorije spadaju izbeglice i interno raseljena lica, Romi, žene koje žive u seoskim područjima, staračka domaćinstva.
"To je veliki korpus stanovništva koji očekuje pomoć i koji je pogođen efektima ove krize. Ove tri milijarde možemo da obezbedimo kroz uštede koje se ostvaruju ili smanjenjem plata u državnoj administraciji ili zamrzavanjem plata. Formirao bi se takozvani fond za socijalne intervencije i odatle bi plasirali sredstva prema ovim najugroženijim kategorijama stanovništva", rekao je Ljajić.
Ljajić je, međutim, ocenio da to nije dovoljno da bi se zaštitili svi i da se tako "samo gasi požar" i štite najugroženiji.
Ministar rada se osvrnuo i na činjenicu da Srbiji nedostaje konkurentna i kvalifikovana radna snaga i da ta situacija može da se pogorša u uslovima krize, što ne bi smelo da se dogodi.
Zato bi, kako je naveo, kroz programe prekvalifikacije trebalo da se pripreme i obuče radnici, što bi moralo da se prihvati kao model, jer nema više obezbeđenog radnog mesta za ceo život.
Pogledaj vesti o: Rasim Ljajić
