Izvor: Večernje novosti, 17.Maj.2013, 21:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na ulicama 150.000 radnika

SVOJA prava na ulicama Srbije u prošloj godini tražilo je najmanje 150.000 radnika, što je duplo više nego u 2011. Od najsevernije do najjužnije kote u republici, sindikati su lane organizovali više od 200 raznih štrajkova i protesta, ali nisu svi zaposleni otišli svojim kućama zadovoljni. Tek svaki drugi među njima je uspeo da ostvari svoje zahteve, odnosno da naplati zaostale zarade. Štrajk, međutim, neće ubuduće biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << moguć na ulicama. Ova odredba je upravo uneta u novi zakon o štrajku. Prema rečima, državnog sekretara u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne poltike Zorana Martinovića, propis će biti u skupštinskoj proceduri do jeseni: - Ostalo je da se do kraja maja stručnjaci usaglase da li će biti moguć „lokaut“, odnosno štrajk poslodavaca kao i u kojim sve delatnostima će biti dozvoljen štrajk, ali uz poštovanje minimalnog procesa rada. U Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da su samo u prošloj godini pokrenuli 103 štrajka i 60 protesta, u kojima je učestvovalo više od 100.000 zaposlenih. Najmasovniji su bili štrajkovi zdravstvenih radnika, u kojima je učestvovalo svih 264 zdravstvenih ustanova u Srbiji i 65.000 zaposlenih, a potom poljoprivrednici, koji su svoje proteste organizovali u 80 mesta u Vojvodini i 27 mesta centralne Srbije. - Položaj radnika nikad nije bio gori - kategorična je i Ranka Savić, predsednica ASNS i poslanik u parlamentu. - Zato se i danas mnogo radika odlučuje da stupi u štrajk. Samo u ovoj godini organizovali smo najmanje 15 štrajkova u kojima je učestvovalo više od 10.000 radnika. Većina je tražila svoje plate.DAČIĆ: PLATE NEĆEMO ZAMRZAVATI NEĆE biti smanjenja, ni zamrzavanja plata i penzija i ne dolazi u obzir bilo kakva promena zakona o radu, bez saglasnosti sindikata - poručio je u petak premijer Ivica Dačić, na akademiji povodom 110 godina sindikata u Srbiji. Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, je za stanje u srpskoj privredi okrivio lošu ekonomsku politiku, a ne svetsku krizu koja se „koristi kao alibi za dalje umanjenje prava radnika“: - Kupovna moć najugroženijih manja je nego pre jednog veka, a radnici se suočavaju s nepoštovanjem zakona. Savićeva kaže da protesti imaju uspešan završetak uglavnom i javnim preduzećima i državnoj upravi, ali da u privatnim firmama i industriji gotovo nijedan nije ispunio svoju svrhu: - Mnoga preduzeća odlaze u stečaj ili likvidaciju i nema ko da preuzme odgovornost. A to je posao države. Ne sme da se dogođa da radnici rade 30 dana u mesecu i da ne dobiju ni dinara za svoj rad. Takve firme ne bi trebalo da postoje, ali one i danas rade i nije ih malo. A u junu, kad na snagu stupi Odluka o završetku restruktriranja, najmanje polovina zaposlenih u tim preduzećima će završiti na birou. U republičkoj Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova kažu da im se radnici obraćaju tek kada stupe u štrajk umesto da učine sve da ga spreče. - Štrajk je najradikalniji i najskuplji metod. U „Jatu“, na primer, jedan dan štrajka košta i do 500.000 evra - kaže Olga Kićanović iz Agencije. ORBOVIĆ: NIJE KRIVA KRIZA Za stanje u srpskoj privredi kriva je loša ekonomska politika, a ne svetska kriza, koja je u Srbiji korišćena kao alibi za dalje umanjenje prava radnika i otpuštanja, poručio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović. Na svečanoj akademiji povodom 110 godina sindikalnog partnerstva i postojanja jedinstvene sindikalne organizacije iz koje je proistekao SSSS, Orbović je upozorio da je postojeća situacija neodrživa i da Srbiju vodi u dalju nestabilnost i udaljava je od socijalnog progresa i ekonomskog napretka. "Istina je da je stanje u privredi Srbije rezultat tranzicije koja beskonačno traje, loših privatizacija, manjkavih zakona, tolerisanja i činjenja zloupotreba, nepotrebnih rizika, jednom rečju potpuno pogrešne ekonomske politike", rekao je Orbović. Srbiji je, kako je objasnio, potreban ekonomski i društveni model koji podržava privredni rast, zapošljavanje i socijalnu pravdu, a za to su neophodni širi politički i socijalni dijalog, kolektivni ugovori, kao i društveni dogovor o strategiji razvoja Srbije. "Nije dovoljno da bolju budućnost samo želimo ili sanjamo, već je moramo sami graditi i boriti se za nju. Graditi je dostojanstvenim radom i boriti se, ako je potrebno, svim sredstvima sindikalne borbe", rekao je Orbović.

Nastavak na Večernje novosti...