Izvor: B92, 12.Jul.2013, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mihajlović: Brinem za Resavicu
Ministarka energetike Zorana Mihajlović objašnjava zašto se toliko brine baš o Resavici i njenim rudarima: Ni posle osam godina ne mogu da zaboravim te ljude potrošene teškim životom
Mnogi koji su u medijima videli vest da su rudari Resavice odustali od generalnog štrajka posle mog uveravanja da rudnik neće biti privatizovan, verovatno su pitali - zašto ministarka energetike toliko brine baš o Resavici i njenim rudarima? Zato što su rudari, možda, najvredniji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i najdragoceniji deo radno sposobnog stanovništva Srbije. I zato što je jedan davni susret s njima ostavio trag koji se ne briše. Kao savetnik jednog tadašnjeg potpredsednika Vlade, bila sam u poseti Žagubici, u okviru jedne od mnogobrojnih kampanja tadašnje vlade, „Evropa kuca na tvoja vrata“.
Ni danas, osam godina posle, ne mogu da zaboravim te rudare, potrošene mučnim i teškim životom, i njihova izbrazdana lica. Rekli su - godinama nas posećuju mnogi, obećavaju, odlaze i nikada ne ispune obećano.
Prošli smo blatnjavim putem do rudnika, gde su nas sačekali ljudi u iznošenim odelima, u pocepanim čizmama, sa polomljenim lampama, ili i bez njih... a mi smo upravo izašli iz zagrejanih automobila. Bilo me je sramota. Zbog svih koji su upravljali Srbijom i imali priliku da nešto učine za njih, makar da im obezbede osnovne uslove za rad. A nisu učinili ništa, ili gotovo ništa. Čak ni da im se obezbede uredne zdravstvene knjižice - njima čije je zdravlje svakog trena na udaru.
Obećala sam tada samoj sebi da ću, ako ikada budem u prilici, učiniti sve što mogu da niko u Srbiji, kao ti rudari, a posebno oni, ne budu građani drugog reda.
Formiranjem nove vlade, prošlog jula, JP PEU Resavica je „pripala“ u nadležnost drugog ministra. Molila sam i uspela da Resavicu stavimo pod ingerenciju Ministarstva energetike, kojim trenutno rukovodim. Od prvog dana formiranja Ministarstva energetike bili smo sa rudarima i 6. avgusta prošle godine, u oknu, kao što ćemo biti i 6. avgusta na Dan rudara ove godine. Posle sedam godina obezbeđene su im zdravstvene knjižice, ušlo se u reprogram plaćanja doprinosa, a plate se primaju redovno. Sada je drugi korak pred nama.
Kako da opstanu? Realno, novca nema, svih prethodnih godina umesto da se radilo na njihovom podizanju, radilo se na gašenju i tog i drugih rudnika.
Rudari Resavice pripremili su sa svojim poslovodstvom, i uz podršku Ministarstva, Plan konsolidacije Resavice. Cilj je da rade, njih 4.161, uključujući 2.777 jamskih radnika, jer opštine gde se rudnici nalaze, od Žagubice, Sjenice, Avramice, Baljevca, Bogovine, Sokobanje do Aleksinca, spadaju u najnerazvijenije u Srbiji.
Mogućnosti postoje - od izgradnje termoelektrane Štavalj kod Sjenice, snage 350 M, otvaranja novih rudnika i eksplotacije uljnih škriljaca, preko eksplotacije bornih minerala, otvaranja ležišta koja do sada nisu eksploatisana, kao što su ležišta Melnica, Poljana, Kosa Zabela, Ćirikovac, pa do, razume se, modernizacije i novih tehnologija.
Resavica može da se podigne, a subvencije moraju da se smanje i nestanu, jer na njima nema razvoja. Vlada mora da učini ono što je do nje, a Resavica mora razumeti da su godine potrošene, i da ova vlada nije ta koja je odgovorna za skoro čitavu deceniju njenog propadanja. Resavica mora razumeti da pritisci u vidu štrajkova, ili najave štrajkova, ne donose rešenje.
Rešenje se mora naći zajedno u dobroj veri i saradnji s Vladom, kroz sveobuhvatnu analizu stanja i procenu najboljih opcija, kroz definisanje i kratkoročnih i dugoročno održivih rešenja. Ali, i kroz socijalne programe, za sve one rudare u godinama koji su me pitali mogu li oni da odu, a svoje mesto da ustupe sinovima, koji žele da zasnivaju porodice tu gde žive i gde su im živeli preci, a ne van granica njihove i naše zemlje.
Pogledaj vesti o: Štrajk
