Izvor: Politika, 21.Jan.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali prst
Posle šest dana deset ratnih veterana iz devet gradova Srbije prekinulo je štrajk glađu u Valjevu. Borci koji su sve vreme ležali na podu spomen-sobe, ispod fotografija poginulih saboraca iz ratova 1990. do 1999, vratili su se porodicama posle dogovora sa premijerom Dačićem, jer im je obećano da će do kraja godine biti izmenjen Zakon o boračko-invalidskoj zaštiti.
Svaki od deset veterana sa sobom je poneo kopiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dogovora s premijerom, lične stvari i pregršt dobrih utisaka o podršci građana Valjeva, lokalnog rukovodstva i episkopa Milutina.
Jedino je Nebojša Milenković (57) iz Vlasotinca, u svom prtljagu nosio i posebnu uspomenu – pažljivo upakovani mali prst s leve ruke, koji je odsekao sekirom. Kroz suze je kazao da ne zna kako unucima da objasni zbog čega je to uradio, jer su oni neka nova generacija, dok su ga saborci u potpunosti razumeli, čak su u jednom momentu najavljivali i da će mu se pridružiti.
Prst koji je sekirom tako odsekao da lekari i pored brze intervencije nisu imali šanse da prišiju, Nebojša je posvetio najstarijem sinu koji je 16 meseci proveo na Kosovu, kao i svim borcima u Srbiji.
Tokom štrajka se moglo saznati da nekoliko hiljada boraca nema zdravstvene knjižice, bez obzira ma to što je među njima veliki broj hroničnih bolesnika, ali i onih sa simptomima takozvanog vijetnamskog sindroma, da broj samoubistava među njima vrtoglavo raste iz godine u godinu, da maltene niko od poslodavaca ne želi borce u svom kolektivu, da su stambeno nezbrinuti i prepušteni sami sebi.
Čak 108 hiljada boraca čeka na isplatu takozvanih ratnih dnevnica koje bi omogućile da u mnogim kućama ponovo bude uključena struja i sa kapija budu konačno ispraćeni nervozni sudski izvršitelji.
Petog dana štrajka, kada je Beograd odlučio da pošalje svog izaslanika u Valjevo, usledio je pravi šok – visoki državni činovnik je odmah pošto je borcima nazvao dobar dan kazao da onima „gore” nije jasno zbog čega odbijaju hranu i da niko ne shvata koji su njihovi zahtevi.
Rodoljub Vuković, predsednik veterana iz Niša, koji je na pod spomen-sobe legao bez obzira na tri operacije na srcu, poručio je izaslaniku države da oni sa štrajkom idu do kraja, jer ne žele da budu literarni junaci nekog novog Laze Lazarevića.
Ipak, ova priča nije otišla u nepovrat, otplovila nizvodno Kolubarom.
Ostaje pitanje da li je, zaista, odsečeni mali prst ratnog veterana doprineo najavi boljih dana za boračku populacije u Srbiji.
Budo Novović
objavljeno: 22.01.2014
