Izvor: Deutsche Welle, 15.Jan.2020, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makron u tamnom vilajetu
Francuski predsednik je stekao imidž „predsednika bogatih“. Stotine hiljada građana protestuje protiv penzione reforme, štrajk parališe zemlju. Nemačka štampa se pita da li Makron može da politički preživi ovu krizu.
U sukobu oko penzijske reforme, u četvrtak su ponovo stotine hiljada ljudi protestovale na ulicama širom Francuske. Francuski MUP govori o 452.000 ljudi od toga 56.000 u Parizu, dok sindikat >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << CGT govori o tri puta više demonstranta – navodno 1,7 miliona u celoj zemlji.
Protesti protiv plana reforme penzijskog sistema Emanuela Makrona traju već pet sedmica i paralizovali su zemlju, posebno zbog toga što štrajkuju Državne železnice SNCF i pariska transportna kompanija RATP.
Posle neuspelih razgovora u utorak, premijer Eduar Filip se ponovo sastaje sa socijalnim partnerima – sindikatima i poslodavcima. To bi trebalo da bude konferencija o stalnom finansiranju penzijskog sistema – što je bio predlog umerenog sindikata CFDT.
Po zakonu u Francuskoj u penziju može da se ide sa 62 godine, i kako to kaže Vlada – to se ne bi menjalo u okviru planirane reforme. Međutim, planirano je da oni koji odlaze u penziju sa 62 godine imaju umanjenu penziju u odnosu na one koji bi radili još dve godine – do navršene 64 godine. To faktički znači pomeranje granice odlaska u penziju za dve godine.
Konzervativni list Velt piše o ovoj temi: „Uticajni savez sindikata CGT i drugi pozivaju na potpuno povlačenje reformskih planova kojima predsednik Makron želi da standardizuje komplikovani sistem sa više od 40 penzijskih fondova. Vlada to kategorički odbacuje. Najveći sindikat CFDT želi da se Vlada barem odrekne plana da se u punu penziju odlazi sa 64 umesto sadašnje 62 godine.“
Tagesšpigel iz Berlina komentariše da je u igri Makronova politička budućnost te da je on pred teškim izborom – između premijera Filipa i šefa sindikata Bergera. Ovaj list piše da su na demonstracije širom zemlje pozvali „radikalni“ sindikati koji „profitariju od čudne protivrečnosti. Ljude, pogotovu u Parizu, sve više nervira neprestani štrajk zbog kojeg imaju problema da stignu do posla, ali neće ni da prihvate Makronov predlog – da rade duže do penzije.“
Makron u problemu
„Ovih dana bi mogla da se odluči politička budućnost Makrona. Sledeći predsednički izbori su 2022. i očekuje se da će se on ponovo kandidovati. Ako propadne njegov najvažniji reformski projekat – penzijska reforma – šanse da bude ponovo izabran će se verovatno znatno smanjiti“, dodaje Tagesšpigel.
„Šef države još uvek može da računa na podršku biračkog tela koje ga je dovelo na vlast 2017. Tu spadaju stariji građani koji već primaju penziju, delovi srednje klase i zaposleni na šefovskim pozicijama. Ipak, Makronova izborna baza je uzdrmana. Mnogi Francuzi su mu svoj glas dali pre svega radi sprečavanja dolaska na vlast ekstremne desničarke Marin Lepen.“
Tagesšpigel piše i da je za Makrona loše to što su se protiv nejga okrenuli i prosvetni radnici. Oni su do sada profitirali od dobrih penzija, koje su inače mnogo veće od penzija te struke u Nemačkoj. Ali prosvetni radnici zarađuju u Francuskoj manje od kolega u Nemačkoj. I Makron je, da bi odobrovoljio prosvetare obećao da će im povećati plate.
„Međutim, to više na prolazi“, nastavlja ovaj list jer: „U međuvremenu se kod mnogih Francuza uvrežilo mišljenje da je Makron predsednik bogatih.“
Stoga ovaj list zaključuje: „Što duže traje sukob, što duže traje štrajk, tim hitnije predsednik mora da odluči. U osnovi ima dve mogućnosti: S jedne strane, mogao bi da ojača leđa premijeru Eduaru Filipu i ostane pri tome da stvarna granica za odlazak u penziju bude pomerena sa 62 na 64 godine.
To bi imalo smisla, jer u francuskim penzijskim fondovima postoji ogromna rupa. S druge strane, mogao bi da se približi Lorenu Bergeru, šefu Saveza umerenog sindikata CFDT, i ukine tu planiranu promenu starosne granice za odlazak u penziju. Međutim, Makron bi tada izgubio ugled odlučnog reformatora“ smatra Tagesšpigel.
priredila Dijana Roščić
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
